Subota, 02.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
MANASTIR RAKOVICA

Čuvar vere u nedrima Straževice i Pruževice

Postoji nekoliko verzija kada je ova bogomolja nastala, a prema jednoj, to je bilo za vreme kralja Dragutina
Манастир Раковица (Фото И. Милутиновић)

Poput bele golubice, ugnezdio se manastir Rakovica u naručje dva brda – Pruževice i Straževice. Ovaj manastir čuvar je vere i jedan je od malobrojnih hramova u gradu u kome se služba, uprkos rušenjima i stradanjima, obavlja već vekovima. Život za veru na ovom mestu pulsira stotinama godina, ali još se tačno ne zna kada je i gde manastir prvi put osnovan. Po tom pitanju prepliću se predanja, narodne legende i istorijski podaci. Izvesno je da se ime manastira Rakovica spominje u „Turskim izvorima za istoriju Beograda (1476–1566)” dr Hazima Šabanovića i u putopisu Feliksa Petančića iz 1502. godine.

O tome kada je nastao postoji nekoliko verzija. Jedna od njih je da ga je podigao Miloš Obilić, ali su ga posle Kosovske bitke, Turci zapalili. Tek kasnije u 15. veku obnovio ga je  izvesni Raka po kome je manastir i dobio ime. Ima i verovanja da je manastir zidao kralj Milutin.

Postoji i mišljenje dr Dušana Kašića čija istraživanja sežu do loze Nemanjića. On je došao do povelje vlaškog vojvode iz 1701. Konstantina Brankoveanua Basarabe gde stoji da se sa po 100 velikih komada soli dariva manastir Rakovica, koji je sazidao vojvoda Radul.

U istoriji je zabeleženo više vlaških vojvoda sa istim imenom Radul, pa Kašić smatra da je to najverovatnije bio Radul Prvi Crni koji je vladao od 1377. do 1385. godine. U Podgoričkom letopisu stoji da se četvrta kći kneza Lazara udala za vojvodu Radula, mada je čuveni istoričar i političar Čedomilj Mijatović smatrao da se za ovog vojvodu udala sestra cara Lazara.

Kao najverodostojnija verzija uzima se ona po kojoj je manastir podigao kralj Dragutin (1252–1316) koji je vladao tadašnjim Sremom, u čiji je sastav ulazio i Beograd. Podatak da je Dragutin pravi ktitor manastira nađen je u Spomenici manastira Rakovica, koju su pisali monasi.

(Foto: B. Vasiljević)

Ni mesto gde je osnovana bogomolja još nije utvrđeno. Prema jednoj verziji, prvobitno je izgrađen više sela Rakovica, pored starog Kragujevačkog puta. Na tom mestu i danas postoje ostaci crkvišta – humka, ruina i kameni stub od časne trpeze. Predanje kaže da su pred najezdom Turaka koji su nadirali od Kragujevca ikone iz tog manastira same, preko noći, dolazile na mesto gde se sada manastir nalazi. Zbog toga su kaluđeri napustili stari i podigli novi manastir i to na mestu gde je, smatra se, bila Crkva Prevelika.

Ipak, prema podacima koji se mogu naći u turskim izvorima iz 1560. godine, stoji da se manastir Rakovica nalazio kod sela Hrčin (sadašnji Vrčin).

Da na ovoj lokaciji, smeštenoj prekoputa nedavno izgrađene „Ikee”, ima nešto, govori podatak da se tu narod već godinama okuplja kada su i manastirske slave – o Velikoj Gospojini i za Aranđelovdan, a postoje i ostaci crkvišta. Na tom mestu, nažalost, ne postoji krst, a nadamo se da će ovu lokaciju u skorije vreme ispitati arheolozi da bi se utvrdilo šta je tu tačno bilo.

Manastir je teško stradao više puta, naročito u toku 18. i 19. veka. Turci su ga palili, kaluđere proterivali, čak i vešali, ali je opstao. Centralno mesto oko koga se manastir svijao je Crkva Svetog arhangela Mihaila. Kako kažu u Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, period izgradnje ove manastirske crkve vezuje se za kraj 15. i početak 16. veka. Pored nje u porti manastira nalazi se i Crkva Uspenja Presvete Bogorodice, konaci (Platonov, Ljubičin i Hadži-Ruvimov). Na ulazu u portu smeštena je Crkva Svetog Nikolaja Mirlikijskog, a na jednom od brda Crkva Blagoveštenja.

Veliku pomoć u obnovi manastira pružili su Obrenovići. Prvo knez Miloš i kneginja Ljubica, zatim Mihailo, a posebno Tomanija Obrenović, žena Miloševog brata Jevrema. Ona je finansirala izgradnju jednog od konaka, kao i zvonika. Zbog toga je Rakovica nazivana dvorskim manastirom, ali je postala i mauzolej Jevremove porodice. U kripti ispod priprate sahranjeni su Jevrem i Tomanija Obrenović, njihova deca i unučad, kao i general Milivoje Blaznavac. Uz severni spoljni zid 1910. postavljen je spomenik vojvodi iz Prvog srpskog ustanka Vasi Čarapiću, rad arhitekte Koste Jovanovića, a na zapadnom zidu nalazi se ploča sa imenima poginulih ratnika 1912–1913. godine. Ispred ulaza u portu smeštena je zidana česma, rad arhitekte Jovana Ilkića, dok se prekoputa manastira i Rakovičkog potoka nalazi kapela Svete Petke ili „Svetinja” sa izvorom vode koju verujući smatraju lekovitom.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Petar Dozet
O čemu mi to? Tehnološka revolucija je sprovedena kreiranjem proizvoda, koji poboljšavaju život i koje svi žele da imaju. Napredni svet još uvek radi to isto. Da bi i mi to radili, treba da obrazujemo mlade generacije, koje će znati da stvore nove proizvode i da ih plasiraju ponudom, koja se ne može odbiti. A ko o čemu, mi o ovim temama.
Верник
Господине Петре, религија не искључује технолошки напредак. Напротив, она га усмерава да послужи на добробит човечанства.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.