Илон Маск ослобађа „Твитер” цензуре

Најбогатији човек на свету твитнуо је да се нада да ће и његови највећи критичари остати на „Твитеру” јер управо то значи слободу говора. Тиме је Маск потврдио наводе медија да је купио једну од најутицајнијих друштвених мрежа, што је у старту изазвало буру коментара. Шта ће то значити корисницима, колико ће зарадити, да ли ће се вратити стари твитераши попут Доналда Трампа, да ли долази ново доба у комуникацији на друштвеним мрежама? И на крају, зашто Маск наступа као витез који ради за човечанство?

Милијардер је у понедељак склопио договор о куповини и већ тог дана, по отварању берзе, деонице „Твитера” порасле су за четири одсто.

Пре него ће постати власник, купио је девет одсто акција и тако постао највећи деоничар „Твитера”. Потом је изазвао пажњу јавности јер је заобишао управни одбор компаније и првобитну понуду, коју је на крају увећао за још милијарду долара, упутио директно деоничарима ове друштвене мреже.

Још средином априла, кад је понудио да купи платформу за 54,2 долара по акцији, односно 43 милијарде, навео је да „Твитер” мора бити приватан како би растао и представљао слободу говора у правом смислу речи. Сумњало се у његове намере и уопште у то да је спреман да плати понуђени износ. Покушај да понуду умота у заставу слободе изазвао је скептичан став стручњака који су одбацивали његове наводе да „Твитер” потискује слободу говора указујући на напоре компаније да искорени говор мржње и дезинформације. Говорили су да није нужно добро да се дозволи да се шире неистине под паролом слободе јер ни оглашивачи не желе да буду повезани с лажним вестима. Али Маск је терао по свом говорећи да је „Твитер” дигитални градски трг на којем се расправља о питањима од виталног значаја за будућност човека, а да је слобода говора темељ функционалне демократије. Говорио је да ће му основни приоритет бити да уништи војске ботова. Његов став је и да платформа, коју користи више од 200 милиона људи широм света, треба да буде далеко опрезнија кад одлучује хоће ли уклонити твитове и трајно блокирати кориснике.

Ови наводи покренули су спекулације о повратку још једног страственог твитераша који је посредством ове платформе комуницирао са светом из Беле куће. Међутим, Доналд Трамп се огласио рекавши да је срећан јер је Маск, кога иначе прати више од 80 милиона људи, постао власник, али да се он неће вратити на „Твитер”.

Самопроглашени борац за апсолутну слободу истицао је да је веома важно да постоји бесплатна арена за слободу говора, као и да је потребно да платформа прати законе земаља у којима пружа услуге. Маск је наводио и да „Твитер” мора корисницима дати на увид шта се догодило, рецимо кад унесе промене како би смањио или појачао досег твита. „Волстрит џорнал” је писао да он сматра да корисницима који плаћају услугу претплате „Твитер блу”, која омогућава додатне функције корисничким налозима, треба да се додели квачица која показује да је њихов налог „аутентификован”. Сматра и да би платформа требало да се помери ка пословном моделу који се више ослања на претплате.

Међутим, тешко је одговорити на питање где је граница – где престаје слобода говора, а почиње говор мржње и како ће то остварити било ко, па и Маск, на мрежи где се у секунди истичу и мењају објаве. Многи верују да је овде реч искључиво о пословним интересима човека који, рецимо, својим твитовима утиче на тржиште криптовалуте. Али који су заиста разлози, те колики ће и какав бити ефекат овог потеза, тешко да ико може да докучи. С обзиром на прилике у којима се налази „Твитер”, тешко да у овој причи има места великој заради, што наводи на помисао да су разлози куповине заиста личне природе.

Маск је истицао и да жели да се „Твитер” повуче с берзе, што би му, писао је „Волстрит џорнал”, вероватно олакшало да спроведе жељене реформе у компанији с обзиром на то да би већи део притиска деоничара нестао. Он, међутим, каже да жели да задржи што више деоничара ако му пође за руком да компанију повуче с берзе.

Једни сматрају да ће Масково преузимање контроле над „Твитером” повећати притисак на америчке креаторе политике да регулишу компаније друштвених медија. Други су става да морају заживети нове институције које ће управљати информационим просторима. Заговорници грађанских права верују да ће објаве без правила нашкодити свима који нису наклоњени естаблишменту, јер заштита грађана не може да се подреди хировима богаташа – у овом случају једног чији је иметак вредан 279 милијарди долара.

Љ. Вујић