Ilon Mask oslobađa „Tviter” cenzure

Najbogatiji čovek na svetu tvitnuo je da se nada da će i njegovi najveći kritičari ostati na „Tviteru” jer upravo to znači slobodu govora. Time je Mask potvrdio navode medija da je kupio jednu od najuticajnijih društvenih mreža, što je u startu izazvalo buru komentara. Šta će to značiti korisnicima, koliko će zaraditi, da li će se vratiti stari tviteraši poput Donalda Trampa, da li dolazi novo doba u komunikaciji na društvenim mrežama? I na kraju, zašto Mask nastupa kao vitez koji radi za čovečanstvo?

Milijarder je u ponedeljak sklopio dogovor o kupovini i već tog dana, po otvaranju berze, deonice „Tvitera” porasle su za četiri odsto.

Pre nego će postati vlasnik, kupio je devet odsto akcija i tako postao najveći deoničar „Tvitera”. Potom je izazvao pažnju javnosti jer je zaobišao upravni odbor kompanije i prvobitnu ponudu, koju je na kraju uvećao za još milijardu dolara, uputio direktno deoničarima ove društvene mreže.

Još sredinom aprila, kad je ponudio da kupi platformu za 54,2 dolara po akciji, odnosno 43 milijarde, naveo je da „Tviter” mora biti privatan kako bi rastao i predstavljao slobodu govora u pravom smislu reči. Sumnjalo se u njegove namere i uopšte u to da je spreman da plati ponuđeni iznos. Pokušaj da ponudu umota u zastavu slobode izazvao je skeptičan stav stručnjaka koji su odbacivali njegove navode da „Tviter” potiskuje slobodu govora ukazujući na napore kompanije da iskoreni govor mržnje i dezinformacije. Govorili su da nije nužno dobro da se dozvoli da se šire neistine pod parolom slobode jer ni oglašivači ne žele da budu povezani s lažnim vestima. Ali Mask je terao po svom govoreći da je „Tviter” digitalni gradski trg na kojem se raspravlja o pitanjima od vitalnog značaja za budućnost čoveka, a da je sloboda govora temelj funkcionalne demokratije. Govorio je da će mu osnovni prioritet biti da uništi vojske botova. Njegov stav je i da platforma, koju koristi više od 200 miliona ljudi širom sveta, treba da bude daleko opreznija kad odlučuje hoće li ukloniti tvitove i trajno blokirati korisnike.

Ovi navodi pokrenuli su spekulacije o povratku još jednog strastvenog tviteraša koji je posredstvom ove platforme komunicirao sa svetom iz Bele kuće. Međutim, Donald Tramp se oglasio rekavši da je srećan jer je Mask, koga inače prati više od 80 miliona ljudi, postao vlasnik, ali da se on neće vratiti na „Tviter”.

Samoproglašeni borac za apsolutnu slobodu isticao je da je veoma važno da postoji besplatna arena za slobodu govora, kao i da je potrebno da platforma prati zakone zemalja u kojima pruža usluge. Mask je navodio i da „Tviter” mora korisnicima dati na uvid šta se dogodilo, recimo kad unese promene kako bi smanjio ili pojačao doseg tvita. „Volstrit džornal” je pisao da on smatra da korisnicima koji plaćaju uslugu pretplate „Tviter blu”, koja omogućava dodatne funkcije korisničkim nalozima, treba da se dodeli kvačica koja pokazuje da je njihov nalog „autentifikovan”. Smatra i da bi platforma trebalo da se pomeri ka poslovnom modelu koji se više oslanja na pretplate.

Međutim, teško je odgovoriti na pitanje gde je granica – gde prestaje sloboda govora, a počinje govor mržnje i kako će to ostvariti bilo ko, pa i Mask, na mreži gde se u sekundi ističu i menjaju objave. Mnogi veruju da je ovde reč isključivo o poslovnim interesima čoveka koji, recimo, svojim tvitovima utiče na tržište kriptovalute. Ali koji su zaista razlozi, te koliki će i kakav biti efekat ovog poteza, teško da iko može da dokuči. S obzirom na prilike u kojima se nalazi „Tviter”, teško da u ovoj priči ima mesta velikoj zaradi, što navodi na pomisao da su razlozi kupovine zaista lične prirode.

Mask je isticao i da želi da se „Tviter” povuče s berze, što bi mu, pisao je „Volstrit džornal”, verovatno olakšalo da sprovede željene reforme u kompaniji s obzirom na to da bi veći deo pritiska deoničara nestao. On, međutim, kaže da želi da zadrži što više deoničara ako mu pođe za rukom da kompaniju povuče s berze.

Jedni smatraju da će Maskovo preuzimanje kontrole nad „Tviterom” povećati pritisak na američke kreatore politike da regulišu kompanije društvenih medija. Drugi su stava da moraju zaživeti nove institucije koje će upravljati informacionim prostorima. Zagovornici građanskih prava veruju da će objave bez pravila naškoditi svima koji nisu naklonjeni establišmentu, jer zaštita građana ne može da se podredi hirovima bogataša – u ovom slučaju jednog čiji je imetak vredan 279 milijardi dolara.

Lj. Vujić