Уметност без дозволе

Чачак - Радови са 24. меморијала Надежде Петровић, постављени и приказани у две галерије и на још пет места у граду, били су на свој начин атрактивни и за одборнике Скупштине општине Чачак. На почетку свог редовног заседања, прекјуче, народни представници захтевали су, а на крају седнице и добили, рапорт урбаниста и инспектора о судбини појединих дела чију уметничку вредност, додуше, не може одмерити нико од овдашњих ауторитета, већ једино време.

Један од укупно 15 радова назван је "Ништа рећи, само бити" и на Меморијал је послао италијански сликар Лука Витоне. О појединостима при постављању тог подухвата на Градском шеталишту у Чачку, одборнике је известио Јосип Шеловић, начелник Општинске управе за инспекцијске послове и надзор:

- Уметничка галерија "Надежда Петровић" обратила се 30. августа Општинској управи за урбанизам са захтевом да одобри постављање 22 заставе димензија 2 метра са 1,40, на сајлу за новогодишњу расвету. Управа за урбанизам упутила је Галерију да тражи сагласност ЈП "Градац", које тренутно изводи радове на Градском шеталишту. То одобрење је добијено и заставе су окачене 18. септембра. Следећег дана, комунални инспектор је изашао на лице места, утврдио да Галерија нема локацијски лист који издају урбанисти, и наложио да се предмети уклоне.

Ликовно бијенале, с угледом у уметничком свету и скоро полувековном традицијом, свечано је отворено у суботу, 22. септембра, а домаћини Меморијала следећег уторка скинули су заставе са жице изнад главне градске улице, и пренели у Галерију.

Друга мета одборничке пажње јесте рад Мајкла Блума, Израелца настањеног у Бечу, који је овде изложио рад "Трач или како је Саманта Фокс помогла Чачку да стекне славу". Реч је о једном постаменту без споменика, величине 1,5х1,5 метара, постављеном на Тргу устанка, и сталку висине од метра на коме је стајао словни запис с објашњењем дела. Сталак је, међутим, обноћ изваљиван из тла и јуче коначно скинут и пренет у Галерију, док споменичко постоље остаје на свом месту до 4. новембра, кад је завршни дан Меморијала.

Начелник Шеловић сматра да је уметничко остварење Мајкла Блума постављено прописно, са свим неопходним дозволама. Међутим, Желимир Миливојевић, његов положајни колега из Управе за урбанизам, саопштио је одборницима да Галерија није платила административну таксу за земљиште које користи експонат. Такса је, иначе, око 1.200 динара.

Одборници СО Чачак прихватили су ова објашњења општинских службеника, уз неколико коментара. Следећи је упутио Вељко Неговановић, шеф одборничке групе СПС:

- Свако од изложених дела је уметнички чин и нама, као посматрачима, препуштено је да их тумачимо овако или онако, дакле на лични начин. Али, несумњива је чињеница да су аутори намеравали да изазову полемику око ових радова, не желећи да се све заврши ћутке. Ево, постигли су циљ.

У припремама за изложбу, Галерија је објавила основна обележја изведених дела. За рад Мајкла Блума наводи се да прати "нејасне правце приче из новина, веб страница и блогова" по којој је постојао пројекат да се "подигне статуа некадашњој девојци са дуплерице и певачици Саманти Фокс у Чачку, пошто је прихватила да се појави у градској концертној сали, очигледно следећи тренд посвећивања споменика међународним забављачима у бившој Југославији, као што су Брус Ли у Мостару и Силвестер Сталоне у Житишту".

У том пратећем тексту стоји и:

"Блумова истрага у Чачку показала је да објављена прича није баш сасвим тачна. Али, уместо одбацивања трача као непоузданог и тривијалног, он га прихвата као симптом нашег времена и посвећује му споменик који треба да заврши машта посматрача."

Лука Витоне, с друге стране, својим заставама "везује иконографију анархистичког покрета за иконографију Рома", описали су кустоси рад овог Италијана, додајући:

"Црвени точак (на застави) односи се на њихов номадски стил живота, док се цитати слободних мислилаца на некима од транспарената одражавају на однос индивидуе и друштва, као и на мотив покрета и путање. Изложене у пешачкој зони Чачка, где транспаренти нормално служе као носачи за рекламирање комерцијалних производа, Витонеове заставе мешају се у јавни простор и истовремено га дефинишу. Оне стварају тренутна места и стварним и имагинарним."