Субота, 25.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Где се селе судови и тужилаштва

Огромна архивска грађа свих правосудних предмета у Београду биће дигитализована. – Први основни суд неће бити пресељен у Рузвелтову улицу, али се планира измештање са Новог Београда
Где се селе судови и тужилаштва
Први основни суд надлежан је за централне градске општине а сада му је седиште у Новом Београду (Фото Д. Жарковић)

Високи савет судства (ВСС) и Државно веће тужилаца (ДВТ) иселиће се из зграде у Ресавској улици, која је одлуком Агенције за реституцију, пре неколико година, враћена старим власницима. Како сазнајемо, Министарство правде тражи решење за адекватнији смештај ове две највише судске и тужилачке институције. Интензивно се ради и на решавању проблема Архива правосудних органа, који је посебно изражен у Београду. Тражи се и посебан простор за Управни суд.

– У току су активности на припреми за дигитализацију огромне архивске грађе правосудних предмета у Београду, њихово правилно класификовање и потхрањивање. Планиране су набавке адекватне опреме која је потребна за реализацију овог сложеног задатка, као и капиталне инвестиције у циљу физичког смештаја огромног броја предмета и остале архивске грађе коју поседују правосудни органи – речено је за „Политику” у Министарству правде.

Недавно је било незваничних најава да би Први основни суд могао бити пресељен са Новог Београда у зграду Војногеографског института у Рузвелтовој улици, будући да се његово седиште већ дуги низ година налази далеко од територије за коју је надлежан. Међутим, у званичном одговору Министарства правде наводи се да та информација није тачна. Ипак, размишља се о другим опцијама, али је још прерано да се о њима говори.

Први основни суд у Београду надлежан је за општине Палилула, Звездара, Врачар, Савски венац и Стари град, на којима живи око пола милиона људи, што га чини највећим основним судом у Србији, а његово седиште налази се у згради „Аероинжињеринга” у Новом Београду, преко пута  хотела „Југославија”. Сви грађани који воде парнице, а живе на територијама ових пет већином централних градских општина, одлазе у суд у потпуно други део метрополе.

– Чињеница је да седишта појединих судова нису лоцирана на територијима своје надлежности, али је у плановима министарства да се и тај проблем реши у догледно време на најоптималнији начин, с обзиром на потешкоће изналажења или изградње адекватних зграда на жељеним локацијама, како би се грађанима олакшао приступ надлежним правосудним органима – кажу у Министарству правде.

У претходним деценијама бивши војни објекти били су реконструисани и предати правосудним органима, као што је случај са некадашњим Војним судом у Устаничкој улици, где је 2003. године усељен такозвани Специјални суд – посебна одељења за организовани криминал и разне злочине при Вишем суду и Вишем јавном тужилаштву у Београду. Поред зграде Специјалног суда, у току је изградња објекта у који ће бити пресељено Специјално тужилаштво за организовани криминал.

Судска зграда у Катанићевој улици, где је данас смештен Други основни суд, припадала је некада Војнотехничком институту. Бивша судска зграда у Тимочкој улици на Црвеном крсту сада је војни објекат.

– У процесу решавања и унапређења смештајних услова правосудних органа у Београду, Влада Србије је својим закључцима у неколико наврата додељивала на коришћење Министарству правде зграде које су до тада биле у поседу Министарства одбране, а које нису биле у употреби, или нису биле неопходне за функционисање Војске РС, као што је случај са објектима у Катанићевој и Устаничкој улици. Било је и обрнутих случајева када је влада додељивала зграде правосудних органа на коришћење Министарству одбране, а такав је пример са оном у Тимочкој улици где је некада радио бивши Трећи основни суд. Сада ову зграду у целости користи Војска РС, а изузетак је мања површина заостале архиве Вишег суда у Београду, која ће ускоро бити измештена – наводе из Министарства правде.

Наглашавају да се посебна пажња поклања унапређењу услова рада у правосудним органима у Београду. Подсећају да су извршене комплетне реконструкције Палате правде у Савској улици, затим зграде бившег Петог општинског суда у Устаничкој, где ради Прекршајни суд у Београду, а такође објекти у Катанићевој и у Новом Београду („Аероинжињеринг”) где су смештени Први и Други основни суд.

Поред тога, прибављени су у својину и нови објекти, као што је зграда у Улици Тошин бунар број 274 г за потребе Трећег основног суда, али је у плану да се за овај суд ускоро обезбеди бољи простор доградњом зграде у Булевару Михајла Пупина, где је некада радио бивши Четврти општински суд.

– У току је израда техничке документације за реконструкцију и доградњу објекта Трећег основног суда и Трећег основног јавног тужилаштва у Булевару Михајла Пупина 16, чиме би се повећали смештајни капацитети, створили модерни и адекватни услови за рад и омогућила боља услуга грађанима – кажу у Министарству правде.

Палате правде у Србији добијају нови изглед

Недавно је завршена нова савремена зграда Палате правде у Крагујевцу. У Ужицу су изграђене нове зграде Прекршајног и Привредног суда. Потпуно нове објекте за прекршајне судове добили су Панчево, Пожаревац и Рашка.

У току је друга фаза реконструкције и адаптације касарне „Филип Кљајић” у Нишу, намењене смештају правосудних органа. Обновљени су и објекти за Више и Основно јавно тужилаштво у Сомбору и правосудне органе у Пријепољу, а реконструисане су и надограђене зграде основних судова у Аранђеловцу и Лазаревцу.

– Радови на адаптацијама и санацијама постојећих објеката правосудних органа у Србији изводе се континуирано у складу са потребама и расположивим средствима. У току су активности на припреми и изградњи нових зграда за правосудне органе у Крушевцу, Краљеву, Смедереву и Новом Саду, као и на реконструкцијама објеката за Основни суд у Убу, Привредни суд у Сомбору и правосудне органе у Пироту – наводе из Министарства правде.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.