Свет у ритму лаких дрога

Обичан, још неспреман, електронски неписмен човек, а то је већина на земаљској кугли, тешко може да се снађе у интензивном рату медијских и „друштвених” мрежа у данашњем свету. Све је поремећено, свет се понаша као да је на сталном ритму лаких, али и тежих дрога, а последице по обичне људе су катастрофалне.

Велике, моћне земље у окршају за палицом којом ће владати данашњим светом, не бирају средства да обичне људе дисциплинују, понизе, учине жртвама и  губитницима. Којима никакво добро неће донети владавина једног или другог центра моћи, сем да даље трпе, подносе и плаћају терет њихових окршаја и сукоба. Људи ће и даље бити само статистичке јединице за доказивање ове или оне моћи, потрошње или  супремације над другом страном.

Рат никада није добар, ни позитиван. Увек иза себе оставља пустош, масовне жртве, разорене домове, уништене људске и породичне судбине. Прекида обичне животе и разара тешко стечена добра или стандард живота. Чак и кад велики играчи проналазе разлоге за неминовност рата, као средства у међународним односима, рат треба што пре окончати, до решења доћи преговорима и прекинути ланац несрећа и разарања. Али може ли се рат прекинути, ако из „стратешких”, себичних геополитичких разлога, уместо прекида, наоружавате једну од страна да настави или преокрене резултате рата или агресије? Дакле, без директног сопственог учешћа. Уместо утицаја на смиривање и окончање сукоба, помажете свом „савезнику” новим, још разорнијим оружјима да се рат настави и евентуално преокрене. Минирате све покушаје заустављања сукоба преговорима, гурате сукобљене стране да наставе са разарањима и људским трагедијама. Докле тако? Противничка страна ће такође допремити нова, још моћнија оружја и наставити са разарањима, бројнијим жртвама и људским трагедијама.

Савремени свет огромних економских моћи и ИТ система се грубо претвара у велику шаховску таблу на којој само једна страна, после исцрпљујућих партија, може да победи и влада. Још ако се то оствари без директног учешћа и улоге у разарањима и обнови разорених привреда, домова и људских живота, само посредством свог најсавременијег оружја са испробавањем на терену, онда је то најсигурније и у функцији доминације у светским размерама.

Колико таквих локалних ратова смо већ преживели, за које су лидери добијали не осуде, већ чак и Нобелову награду за мир!? Да ли се то умножава и понавља и до када? Сви покушаји за креирање међународних инструмената за заштиту људских и државних права и интереса су до сада пропали. После тешких дугогодишњих преговора за формирање Међународног кривичног трибунала, све је пропало у завршном чину потписивања тешког постигнутог текста. Зато што је једна страна истакла да неће дозволити да се њеним држављанима, војницима и страшинама суди у међународном, већ само у њеним судовима. Кад тако одлучи један, свој потпис повлаче и други моћници и од ове идеје, ако не спречавања, онда бар кажњавања злочина и злочинаца, не остаје ништа. Шта нам дакле преостаје? Да се моћници и даље надгорњавају и сукобљавају, сада  локалним ратовима, у којима ће учествовати, са њиховом подршком, савезници и љути супарници. Савезницима ће помоћи савременим оружјем, али без директног учешћа, без њихових људских губитака и разарања. Како онда зауставити рат? Пустити да се супарници све жешће убијају и разарају, а да им се, осим у оружју и оруђима, подршка пружа у немилосрдном ИТ надметању и глобалном утицају.

Ко ће надокнадити штету нанету ратним разарањима? Ко ће обновити куће, привредну структуру, производњу робe и пољопривредних производа, путну мрежу и тешко стечене позиције на светском тржишту? Шта је са милионима избеглица у друге, савезничке земље које треба нахранити, сместити, запослити и обезбедити им макар елементарни ниво живота у наредним деценијама? Ко може да утеши и смири те несрећне људе који су у рату изгубили  своје најближе, домове и миран сан, радна места и изгледе за бољи живот? Судбине, тешко стечене дипломе и каријере у изгледу, будући срећнији и мирнији живот, отишли су у неповрат, у тренуцима рата и разарања, а да се циљ рата никада није сагледао.  Како разумети да се, уместо најављених мировних преговора и заустављања крвопролића и разарања, сада хушкају зараћене стране да наставе рат и прошире га. Све се чини да се отпочети преговори минирају.

Настављамо дакле живот, али сада као жртве манипулација на планетарном  нивоу, у којима се треба навијачки определити за праву, читај победничку страну.  Право на неутралан статус и залагање за мирно решење постају недопустиви за моћнике данашњег света.

Редовни професор универзитета