ЕУ сустиже САД у количини помоћи за Украјину

Украјини је месечно потребно најмање пет до седам милијарди долара међународне помоћи, и то се односи само на текуће потребе. Толики новац Украјина тешко да може да набавља без обзира на то што је политички запад уједињен против Русије. Готово сваки разговор украјинског председника Володимира Зеленског са шефовима држава односи се или на захтеве за пооштравање санкција Русији или на тражење новца и наоружања.

Недавно је украјински министар финансија Сергеј Марченко тражио хитну економску помоћ од САД, и то у износу од најмање две милијарде долара месечно јер би се без тог хитног трансфера хуманитарна криза могла погоршати. Он је пре неколико дана за „Вашингтон пост” изнео процену о неопходних пет милијарди долара месечно, објаснивши да је новац потребан како би победили Русију, а новац би превасходно ишао на исплате пензија и плата здравственим радницима и хуманитарне потребе.

Међутим, током конференцијског учешћа на седници Међународног монетарног фонда и Светске банке у Вашингтону, Зеленски је рекао да је Украјини потребно седам милијарди долара месечно да надокнади економске губитке изазване ратом. Он је најавио да ће касније бити потребне стотине милијарди долара за реконструкцију. Неки украјински извори тврде да штета већ сада износи више од 500 милијарди долара, што је готово десет пута више од процене Светске банке, која штету од ратних дејстава у Украјини процењује на око 60 милијарди долара.

Украјина планира да за надокнаду штете употреби и заробљене девизне и златне резерве Русије, које износе око 300 милијарди долара. Они покушавају да смисле начине како да им се та средства дају на располагање. Истовремено званична Москва припрема тужбу како би ослободила новац и злато који су остали ван земље. Засад су покушаји и Кијева и Москве неизвесни јер се још не зна како ће се државе у којима су блокирана средства односити према овим руским залихама.

Што се тиче тренутне финансијске помоћи Украјини, САД су досад неупоредиво највише издвојиле, али та помоћ не укључује само неповратна средства него и задуживања која се морају вратити. Истраживачи немачког Института за светску економију у Килу бележe вредност јавно познате подршке Украјини из 31 западне земље. Ажурирање података које је извршено јуче обухвата обавезе објављене од 24. јануара до 23. априла 2022. У обзир су узимане војна помоћ (оружје, опрема и услуге које се пружају украјинској војсци), финансијска (зајмови, грантови и размене) и хуманитарна (усмерена ка цивилном становништву, укључујући храну и медицинске артикле).

Према ажурираним подацима, САД су издвојиле највећу помоћ Украјини – 10,3 милијарде евра од краја јануара и већ су најавиле ново знатно повећање од 33 милијарде долара. Помоћ свих земаља ЕУ заједно, укључујући средства која су обећале институције ЕУ и Европска инвестициона банка, сада укупно износи 12,8 милијарди евра. Немачка, која је критикована због оклевања у подршци Украјини, сада је на петом месту међу земљама донаторима иза Пољске, Велике Британије и Канаде. Ако се томе додају средства која су индиректно обећана преко ЕУ, Немачка је друга највећа подршка Украјине у апсолутном износу. Међутим, нетранспарентан начин на који се објављују подаци значи да постоји ризик од двоструког рачунања обавеза земаља ЕУ, констатују истраживачи.

Директор истраживања на Институту у Килу и главни аутор „Украјинског трагача подршке” Кристоф Требеш каже да је изненађујуће да су међу првих пет земаља донатора само две из ЕУ. За разлику од Немачке и Пољске, земље попут Француске, Шпаније или Италије додатно су заостајале у другом месецу рата, са само релативно малим новим обећањима у последњих неколико недеља.

Када је реч о томе колико је која држава издвојила од свог БДП-а, на првом месту је Естонија са 0,79 одсто, а следе Летонија (0,74), Пољска (0,44). САД су према овом параметру на 10. и 11. месту, свака са око 0,05 одсто свог бруто домаћег производа. Требеш закључује да је подршка Украјини мала у поређењу с тренутном домаћом потрошњом сваког донатора.