EU sustiže SAD u količini pomoći za Ukrajinu

Ukrajini je mesečno potrebno najmanje pet do sedam milijardi dolara međunarodne pomoći, i to se odnosi samo na tekuće potrebe. Toliki novac Ukrajina teško da može da nabavlja bez obzira na to što je politički zapad ujedinjen protiv Rusije. Gotovo svaki razgovor ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog sa šefovima država odnosi se ili na zahteve za pooštravanje sankcija Rusiji ili na traženje novca i naoružanja.

Nedavno je ukrajinski ministar finansija Sergej Marčenko tražio hitnu ekonomsku pomoć od SAD, i to u iznosu od najmanje dve milijarde dolara mesečno jer bi se bez tog hitnog transfera humanitarna kriza mogla pogoršati. On je pre nekoliko dana za „Vašington post” izneo procenu o neophodnih pet milijardi dolara mesečno, objasnivši da je novac potreban kako bi pobedili Rusiju, a novac bi prevashodno išao na isplate penzija i plata zdravstvenim radnicima i humanitarne potrebe.

Međutim, tokom konferencijskog učešća na sednici Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke u Vašingtonu, Zelenski je rekao da je Ukrajini potrebno sedam milijardi dolara mesečno da nadoknadi ekonomske gubitke izazvane ratom. On je najavio da će kasnije biti potrebne stotine milijardi dolara za rekonstrukciju. Neki ukrajinski izvori tvrde da šteta već sada iznosi više od 500 milijardi dolara, što je gotovo deset puta više od procene Svetske banke, koja štetu od ratnih dejstava u Ukrajini procenjuje na oko 60 milijardi dolara.

Ukrajina planira da za nadoknadu štete upotrebi i zarobljene devizne i zlatne rezerve Rusije, koje iznose oko 300 milijardi dolara. Oni pokušavaju da smisle načine kako da im se ta sredstva daju na raspolaganje. Istovremeno zvanična Moskva priprema tužbu kako bi oslobodila novac i zlato koji su ostali van zemlje. Zasad su pokušaji i Kijeva i Moskve neizvesni jer se još ne zna kako će se države u kojima su blokirana sredstva odnositi prema ovim ruskim zalihama.

Što se tiče trenutne finansijske pomoći Ukrajini, SAD su dosad neuporedivo najviše izdvojile, ali ta pomoć ne uključuje samo nepovratna sredstva nego i zaduživanja koja se moraju vratiti. Istraživači nemačkog Instituta za svetsku ekonomiju u Kilu beleže vrednost javno poznate podrške Ukrajini iz 31 zapadne zemlje. Ažuriranje podataka koje je izvršeno juče obuhvata obaveze objavljene od 24. januara do 23. aprila 2022. U obzir su uzimane vojna pomoć (oružje, oprema i usluge koje se pružaju ukrajinskoj vojsci), finansijska (zajmovi, grantovi i razmene) i humanitarna (usmerena ka civilnom stanovništvu, uključujući hranu i medicinske artikle).

Prema ažuriranim podacima, SAD su izdvojile najveću pomoć Ukrajini – 10,3 milijarde evra od kraja januara i već su najavile novo znatno povećanje od 33 milijarde dolara. Pomoć svih zemalja EU zajedno, uključujući sredstva koja su obećale institucije EU i Evropska investiciona banka, sada ukupno iznosi 12,8 milijardi evra. Nemačka, koja je kritikovana zbog oklevanja u podršci Ukrajini, sada je na petom mestu među zemljama donatorima iza Poljske, Velike Britanije i Kanade. Ako se tome dodaju sredstva koja su indirektno obećana preko EU, Nemačka je druga najveća podrška Ukrajine u apsolutnom iznosu. Međutim, netransparentan način na koji se objavljuju podaci znači da postoji rizik od dvostrukog računanja obaveza zemalja EU, konstatuju istraživači.

Direktor istraživanja na Institutu u Kilu i glavni autor „Ukrajinskog tragača podrške” Kristof Trebeš kaže da je iznenađujuće da su među prvih pet zemalja donatora samo dve iz EU. Za razliku od Nemačke i Poljske, zemlje poput Francuske, Španije ili Italije dodatno su zaostajale u drugom mesecu rata, sa samo relativno malim novim obećanjima u poslednjih nekoliko nedelja.

Kada je reč o tome koliko je koja država izdvojila od svog BDP-a, na prvom mestu je Estonija sa 0,79 odsto, a slede Letonija (0,74), Poljska (0,44). SAD su prema ovom parametru na 10. i 11. mestu, svaka sa oko 0,05 odsto svog bruto domaćeg proizvoda. Trebeš zaključuje da je podrška Ukrajini mala u poređenju s trenutnom domaćom potrošnjom svakog donatora.