Египатска нова република

Познат по ауторитарној владавини, египатски председник Абдел Фатах ел Сиси изненадио је позивом на свеобухватан дијалог о политичким реформама, укључујући и разговоре о демократији и слободи медија.

„Домовина треба да буде широм отворена за све, а разлике у мишљењима не наносе штету нацији”, формулисао је председник почетак стварања „нове републике” и предложио да све сугестије буду достављане њему и обећао да ће лично учествовати у завршнима фазама дијалога.

Пошто је у октобру најавио укидање ванредног стања које је било на снази од 2017. године, председник намерава да у дијалог укључи све друштвене снаге, од присталица режима и салафистичких група до опозиције, али не и припаднике Муслиманске браће, чију је власт 2013. оборио у војном удару. Најстарију исламистичку групу Блиског истока исте године је забранио и ставио на листу терористичких организација, на којој ће остати још најмање пет година, како је недавно одлучио суд у Каиру.

„Агенда очекиваног дијалога требало би да се фокусира на питања у вези с демократијом, људским правима, слободом медија и владавином права”, каже Мухамед Саад, заменик председника доњег дома парламента.

Египатски медији преносе да би теме разговора била и питања да ли је потребан нови устав, шта треба учинити да се побољша улога политичких партија и организација цивилног друштва и проблеми раста становништва, чији се број од 80 милиона 2011. попео на 104 милиона, према најновијим подацима.

Непосредно пре најаве дијалога, Ел Сиси је наредио реактивирање председничког комитета за амнестије, па је његовим указом ослобођен познати левичарски активиста и новинар Хосама Монис, који је крајем прошле године осуђен на четири године затвора под оптужбом за тероризам, за коју су адвокати људских права саопштили да је бесмислена.

Истовремено је у склопу амнестије поводом краја светог исламског месеца рамазана из затвора пуштено више од 3.000 особа, а нешто пре тога ослобођена су и деветорица Копта. Државни тужилац ослободио је 41 особу, већином политичке активисте и новинаре који су у затвору чекали суђење.

Да ли су две наизглед неповезане одлуке део истог политичког пакета који је Сисију неопходан како би међу критичарима у САД поправио имиџ аутократе који је од доласка на власт у затвор послао најмање 60.000 политичких затвореника, и како би привукао стране инвеститоре, без којих нема опоравка економије која је у озбиљној кризи, посебно прехрамбеној, пошто је Египат највећи светски увозник житарица из Русије и Украјине?

Председник је после доласка на власт у војном удару систематски гушио сваку критику и хапсио неистомишљенике без обзира на то да ли су адвокати и професори, припадници Муслиманске браће или секуларни политички активисти који су учествовали у „арапском пролећу” 2011, када је оборен режим Хоснија Мубарака.

Континуирана ерозија људских права посебно брине Вашингтон, пошто председник Џо Бајден има сасвим другачију агенду него његов претходник и уважава питања демократа у Конгресу, који захтевају чвршћи став према Сисију и његовој владавини Египтом. Ова земља је, после Израела, други највећи прималац америчке војне помоћи, која годишње износи 1,3 милијарде долара.

У последњем извештају Стејт департмента констатује се погоршање стања људских права широм Блиског истока. Према извештају, египатске власти су током 2021. биле одговорне за незаконита и арбитрарна убиства, тортуру и нељудски третман, тешке затворске услове и политички мотивисане одмазде према појединцима који живе у другим земљама.

Прва најава промене курса могла је да се детектује пре нешто више од месец дана када је Национални савет за људска права – државна институција чије чланове именује председник – први пут одржао састанак с независним организацијама за људска права које је власт годинама оптуживала за конспирацију са Западом. Савет је саопштио како намерава да „на националној платформи отвори канале дијалога и комуникација са свим организацијама цивилног друштва и групама, уважавајући њихову важну улогу у подршци људским правима”.

Какви су домети националног дијалога и изградње Сисијеве „нове републике”?

Абдел Монеим Саид, сенатор и политички аналитичар, сматра да сваки конструктиван дијалог мора да се позабави побољшањем закона који се тичу једнакости, борбе против дискриминације и политичке отворености, слободе изражавања, људских права, транспарентности и одговорности.

Хишам Касем, демократски активиста и бивши издавач угледних новина „Ал Маср ал Јом”, није оптимиста: „Сиси и политички систем су притиснути. Економска и политичка криза су резултат недостатка његовог искуства и скромног државничког духа. Његов међународни имиџ постао је имиџ парије.”

Иако у Каиру понављају да је иницијатива за дијалог аутентична и да није резултат америчких притисака, извесно је да је председник препознао одакле му прети опасност и повукао сасвим редак политички потез у ауторитарној историји националне политике.

Да ли је Сиси на путу да се од „омиљеног диктатора” Доналда Трампа претвори у либералног реформатора по вољи Џоа Бајдена? Засад је тешко одредити колико политичке реформе могу да буду свеобухватне и дубоке. Шта је веродостојније – најава политичке либерализације и стварање „нове републике” или изградња великог затворског комплекса на Синају с капацитетом за 20.000 затвореника, који би потврдио непромењен курс ауторитарне владавине?