Egipatska nova republika

Poznat po autoritarnoj vladavini, egipatski predsednik Abdel Fatah el Sisi iznenadio je pozivom na sveobuhvatan dijalog o političkim reformama, uključujući i razgovore o demokratiji i slobodi medija.

„Domovina treba da bude širom otvorena za sve, a razlike u mišljenjima ne nanose štetu naciji”, formulisao je predsednik početak stvaranja „nove republike” i predložio da sve sugestije budu dostavljane njemu i obećao da će lično učestvovati u završnima fazama dijaloga.

Pošto je u oktobru najavio ukidanje vanrednog stanja koje je bilo na snazi od 2017. godine, predsednik namerava da u dijalog uključi sve društvene snage, od pristalica režima i salafističkih grupa do opozicije, ali ne i pripadnike Muslimanske braće, čiju je vlast 2013. oborio u vojnom udaru. Najstariju islamističku grupu Bliskog istoka iste godine je zabranio i stavio na listu terorističkih organizacija, na kojoj će ostati još najmanje pet godina, kako je nedavno odlučio sud u Kairu.

„Agenda očekivanog dijaloga trebalo bi da se fokusira na pitanja u vezi s demokratijom, ljudskim pravima, slobodom medija i vladavinom prava”, kaže Muhamed Saad, zamenik predsednika donjeg doma parlamenta.

Egipatski mediji prenose da bi teme razgovora bila i pitanja da li je potreban novi ustav, šta treba učiniti da se poboljša uloga političkih partija i organizacija civilnog društva i problemi rasta stanovništva, čiji se broj od 80 miliona 2011. popeo na 104 miliona, prema najnovijim podacima.

Neposredno pre najave dijaloga, El Sisi je naredio reaktiviranje predsedničkog komiteta za amnestije, pa je njegovim ukazom oslobođen poznati levičarski aktivista i novinar Hosama Monis, koji je krajem prošle godine osuđen na četiri godine zatvora pod optužbom za terorizam, za koju su advokati ljudskih prava saopštili da je besmislena.

Istovremeno je u sklopu amnestije povodom kraja svetog islamskog meseca ramazana iz zatvora pušteno više od 3.000 osoba, a nešto pre toga oslobođena su i devetorica Kopta. Državni tužilac oslobodio je 41 osobu, većinom političke aktiviste i novinare koji su u zatvoru čekali suđenje.

Da li su dve naizgled nepovezane odluke deo istog političkog paketa koji je Sisiju neophodan kako bi među kritičarima u SAD popravio imidž autokrate koji je od dolaska na vlast u zatvor poslao najmanje 60.000 političkih zatvorenika, i kako bi privukao strane investitore, bez kojih nema oporavka ekonomije koja je u ozbiljnoj krizi, posebno prehrambenoj, pošto je Egipat najveći svetski uvoznik žitarica iz Rusije i Ukrajine?

Predsednik je posle dolaska na vlast u vojnom udaru sistematski gušio svaku kritiku i hapsio neistomišljenike bez obzira na to da li su advokati i profesori, pripadnici Muslimanske braće ili sekularni politički aktivisti koji su učestvovali u „arapskom proleću” 2011, kada je oboren režim Hosnija Mubaraka.

Kontinuirana erozija ljudskih prava posebno brine Vašington, pošto predsednik Džo Bajden ima sasvim drugačiju agendu nego njegov prethodnik i uvažava pitanja demokrata u Kongresu, koji zahtevaju čvršći stav prema Sisiju i njegovoj vladavini Egiptom. Ova zemlja je, posle Izraela, drugi najveći primalac američke vojne pomoći, koja godišnje iznosi 1,3 milijarde dolara.

U poslednjem izveštaju Stejt departmenta konstatuje se pogoršanje stanja ljudskih prava širom Bliskog istoka. Prema izveštaju, egipatske vlasti su tokom 2021. bile odgovorne za nezakonita i arbitrarna ubistva, torturu i neljudski tretman, teške zatvorske uslove i politički motivisane odmazde prema pojedincima koji žive u drugim zemljama.

Prva najava promene kursa mogla je da se detektuje pre nešto više od mesec dana kada je Nacionalni savet za ljudska prava – državna institucija čije članove imenuje predsednik – prvi put održao sastanak s nezavisnim organizacijama za ljudska prava koje je vlast godinama optuživala za konspiraciju sa Zapadom. Savet je saopštio kako namerava da „na nacionalnoj platformi otvori kanale dijaloga i komunikacija sa svim organizacijama civilnog društva i grupama, uvažavajući njihovu važnu ulogu u podršci ljudskim pravima”.

Kakvi su dometi nacionalnog dijaloga i izgradnje Sisijeve „nove republike”?

Abdel Moneim Said, senator i politički analitičar, smatra da svaki konstruktivan dijalog mora da se pozabavi poboljšanjem zakona koji se tiču jednakosti, borbe protiv diskriminacije i političke otvorenosti, slobode izražavanja, ljudskih prava, transparentnosti i odgovornosti.

Hišam Kasem, demokratski aktivista i bivši izdavač uglednih novina „Al Masr al Jom”, nije optimista: „Sisi i politički sistem su pritisnuti. Ekonomska i politička kriza su rezultat nedostatka njegovog iskustva i skromnog državničkog duha. Njegov međunarodni imidž postao je imidž parije.”

Iako u Kairu ponavljaju da je inicijativa za dijalog autentična i da nije rezultat američkih pritisaka, izvesno je da je predsednik prepoznao odakle mu preti opasnost i povukao sasvim redak politički potez u autoritarnoj istoriji nacionalne politike.

Da li je Sisi na putu da se od „omiljenog diktatora” Donalda Trampa pretvori u liberalnog reformatora po volji Džoa Bajdena? Zasad je teško odrediti koliko političke reforme mogu da budu sveobuhvatne i duboke. Šta je verodostojnije – najava političke liberalizacije i stvaranje „nove republike” ili izgradnja velikog zatvorskog kompleksa na Sinaju s kapacitetom za 20.000 zatvorenika, koji bi potvrdio nepromenjen kurs autoritarne vladavine?