Музејско трајање Валтера који је бранио Сарајево

Пријепоље – „Валтер – од Пријепоља до Сарајева” назив је дигиталне платформе недавно постављене на сајт Музеја у Пријепољу, угледне институције чији је рад 2012. године овенчан наградом Европског музејског форума у конкуренцији 59 европских музеја. У ово доба та установа, у сарадњи са Хисторијским музејом БиХ (у оквиру сарајевског пројекта „Музејске приче”), савременом технологијом представља животни пут Владимира Перића Валтера за кога је свет сазнао захваљујући култном филму „Валтер брани Сарајево”.

Овај филм, који је стекао изузетну популарност и рекордну гледаност (особито у Кини), снимљен је пре пола века у режији Хајрудина Шибе Крвавца, са Батом Живојиновићом у улози Валтера. „То је вероватно најпознатији и најпопуларнији филм партизанско-ратне тематике, снимљен у социјалистичкој Југославији. Он је био повод за снимање дугометражног документарног филма ’Валтер – мит, легенда, херој’ редитеља Андреја Аћина, премијерно приказаног у Београду 2012”, пише на дигиталној платформи.

Ту се може читати да је циљ овог музејског подухвата (с текстом, фотосима, мапама, предметима које су сакупљали музеји) представљање животописа Владимира Перића Валтера (1919–1945) као и универзалних људских вредности за које се залагао, како би оне генерацијама остале у сећању.

Перић се родио у Пријепољу, његови родитељи Милош (пријепољски кафеџија) и Лабуда имали су четворо деце. Поседовали су, уз остало, богату породичну библиотеку где се развила Владимирова љубав према књизи. Након школовања у родном месту отишао је у Београд и Нови Сад средином тридесетих, завршио Државну трговачку академију и уписао Високу економско-комерцијалну школу. Ту се упознао са активностима Комунистичке партије Југославије и приближио њеним идејама. Добија службу у Хипотекарној банци у Београду, али га због комунистичких активности пребацују у Ваљево и Шабац, па у Хипотекарну банку у Сарајеву.

Перић у граду на Миљацки од почетка Другог светског рата (у оквиру месног комитета КПЈ) ради на организовању отпора окупатору. Био је под присмотром НДХ власти, па је као илегалац почео да користи псеудоним Валтер (и још неке: Петрушин, Ивица, Попај, Брацо). Друге ратне године пребачен је у партизане, на ослобођену територију, где је постао заменик комесара. Истакао се у уништавању две немачке железничке композиције у месту Немиле. Био је рањен у борби која је следила, али опоравио се. Затим је упућен на илегални рад у Тузлу, а одатле у јесен 1943. на партијски рад у Сарајево. Овде се прочуо као најбољи партизански обавештајац, увек је имао поуздане информације о распореду и кретању непријатељских трупа. При одласку у Дрвар 1944. састао се и фотографисао са Титом.

„Валтера су ускоро сви почели доживљавати као особу која може све: од набавке намирница, војне опреме, стратешких информација, регрутације људства”, наводи се и помиње његов допринос ослобађању града на Миљацки у пролеће 1945. Тада је 5. априла с четом бораца кренуо да помогне партизанским дивизијама, али је страдао у Бранковој улици од минобацачке гранате. „Код њега је пронађена легитимација, кесица с пет златника и фотографија умрљана крвљу. Погинуо је у 26. години.” Потом је у ослобођеном Сарајеву организован испраћај Владимира Перића, главна улица била је испуњена непрегледном колоном људи. Валтер је, уместо у родном Пријепољу, сахрањен у Сарајеву.

У послератно доба знаменитим борцима подизани су споменици, а Валтеру и саборцима посвећена је спомен-плоча код сарајевског моста Скендерија. Откривена му је 1949. спомен-плоча (са бистом) у аули Економског факултета у Београду, а четири године касније и на згради некадашње Хипотекарне банке у Сарајеву. Валтерова биста је испред највеће пријепољске основне школе која од 1959. носи његово име, као и у пријепољском Парку народних хероја. Место његове смрти у Сарајеву обележено је 1981. спомен-бистом, име Владимира Перића добили су основна школа на Скендерији и сарајевски студентски дом. Свој први албум 1984. група „Забрањено пушење” назвала је „Das ist Walter”, а „Дубиоза колектив” је 2010. објавила песму „Вратиће се Валтер”. Мада су партизанске личности у савремено доба (кад се затире наслеђе НОБ) изгубиле обележја, Валтерово име се ипак задржава у сећању. „Данас је Валтер постао симбол борбе против национализама, па и неки вид заштитника урбаног начина живота и културе. Његово име се појављује данас у песмама, називима удружења, кафића”, пише на овој дигиталној платформи.

Томе се додаје да је за рођендан главног града БиХ 2019. отворен Музеј „Валтер брани Сарајево”, посвећен култном филмском остварењу. Валтерова улица иде центром Пријепоља, његове чизме су у колекцији пријепољског музеја, а Перићеве карте илегалног сарајевског покрета, као и његови лични предмети су у колекцијама Хисторијског музеја БиХ и Музеја Сарајева.