Стогодишњица рођења Миодрага Б. Протића

Обележавање сто година од рођења Миодрага Б. Протића (1922‒2014), првог управника Музеја савремене уметности у Београду (1965‒1980), који је својим делањем и идејама сваком свом наследнику дао можда и претежак задатак да једном за његовог доба успостављен ниво покуша да одржи, почело је лепом изложбом у београдској Галерији Рима. Реч је о поставци под називом „Миодраг Б. Протић: Поводом стогодишњице од рођењa”, која траје до 5. јуна, а чији је аутор наш познати историчар уметности и професор Јерко Денегри.

Протићева незаобилазно значајна личност протезала се талентом и на пољима ликовног стваралаштва и теорије уметности, ауторства бројних монографија и студија о модерној уметности, али у свему и предано и са мером, о чему је и сам говорио: „Увек сам био сликар када сам сликао, писац када сам писао, музеалац када сам програмски утемељивао Музеј савремене уметности.” На поставци у овом галеријском простору може се видети део његовог опуса – слике из шесте и седме деценије 20. века.

Пажљиво селектовани, репрезентативни радови потичу махом из Протићеве породичне заоставштине и приватних колекција, међу којима је посебно драгоцена ретко излагана „Хоризонтална мртва природа” из 1956. Музеј савремене уметности у Београду за ову изложбу позајмио је четири његове репрезентативне слике из своје збирке. Изложбена публикација допуњена је репродукцијама других значајних Протићевих дела, међу којима су и радови из Савремене галерије Зрењанина и Народног музеја Црне Горе.

Дела која су пред публиком пружају увид у основне поставке Протићеве ликовне поетике. Континуално са својим уметничким стваралаштвом Протић је и теоријски образлагао природу сопствене слике коју је темељио на „триному линија-боја-предмет” и поступку „семантичког кључа”. Припадајући зрелом модернизму југословенског послератног сликарства, како истиче Денегри, као и линији умерене апстракције на којој су били поједини представници Децембарске групе (1955‒1960), чији је и сам био истакнути члан, Протић је у свом сликарском апстраховању доследно и аргументовано, задржавајући референце на полазишну предметну стварност. Изложени радови пружају добре примере поменутог „семантичког кључа”, поступка кога је Протић насловио, дефинисао и примењивао, а којим се предмет у слици преображава од сопствене реалне појавности до менталног знака, ликовно приказаног геометријском формом. Овај галеријски подсетник употпуњен је и документарном грађом која заокружује представу о Протићевој свестраној личности и његовој сложеној улози у нашој историји уметности.

Композиција са акваријумом, 1964, уље на платну

Треба истаћи и један посебан дан у оквиру пратећег програма ове изложбе. Наиме, сутра, на дан Протићевог рођења, Галерија Рима приредиће јавни разговор са Денегријем, под називом „Сећање на Миодрага Б. Протића”, у којем ће бити речи о Протићу као личности и сараднику, културном посленику, уметнику, теоретичару и историчару уметности.

У склопу наставка овогодишњних програма посвећених Протићу, а под покровитељством Музеја савремене уметности у Београду, публику очекује и изложба „У семантичком кључу”, која ће током месеца јула бити отворена у Замку културе у Врњачкој Бањи. У његовом централном галеријско-музејском простору биће могуће видети избор дела из опуса уметника, као и биографско документарни материјал у вези са раним периодом његовог рада и живота, који је несумњиво био тесно у вези са његовом родном Врњачком Бањом. 
Сам МСУБ одужиће се свом оснивачу изложбом у Галерији легату Милице Зорић и Родољуба Чолаковића, која ће бити отворена 20. октобра, на дан отварања централне зграде музеја, као и празника ослобођења града Београда. Ту ће поред репрезентативних његових слика које се налазе у колекцији овог музеја бити представљена и разноврсна документарна грађа из архиве Одељења за уметничку документацију музеја. Биће то и времеплов посвећен процесу настанака и деловања Модерне галерије (1958), а потом и отварању Музеја савремене уметности 1965, као прве установе на југословенском уметничком простору која је континуирано пратила развој југословенске модерне и савремене визуелне уметности и у том контексту биће приказан и Протићев ангажман.
Како најављују из музеја, нарочита пажња биће посвећена његовим активностима у конституисању установе, стварању институције са јасном концепцијском оријентацијом и у складу са тим тада покренутим значајним подухватима музеја, попут серије изложби „Југословенска уметност 20. века”, затим бројним монографско ретроспективним изложбама и посебно важном сегменту – раду на унапређењу и успостављању међународне сарадње са релевантним музејским центрима у свету. 
Након дешавања у Легату Зорић-Чолаковић биће уприличен и симпозијум у простору МСУБ. Његов фокус биће стављен на три најзначајнија аспекта Протићевог рада: његов допринос на плану уметности као ствароца, допринос у области писања ликовне критике и прозе, као и за овај музеј најзначајнији допринос у промовисању и стварању музејских вредности које су и данас присутне у раду музеја. Симпозијум предвиђа учешће колега музеалаца, уметника и теоретичара уметности из земље и региона.