Нисам добра вила

Многи ће рећи да је нова министарка финансија села на врућу столицу, а не у министарску фотељу, мада неки тврде да би јој било пријатније и на усијаној рингли. За покриће свих предизборних обећања био би прекратак и комотан буџетски губер неке од држава благостања. Уз веће пензије, бољитак очекују просветари, лекари и остали буџетски корисници, па би можда адекватније име за Министарство финансија, како каже др Диана Драгутиновић, било – министарство жеља. Недостаје још једино добра вила која би од Србије преко ноћи направила рај.

У условима непромењених пореских стопа, збир обећања, уз законске обавезе државе, произвео би такав дефицит о коме не желим у овом тренутку ни да размишљам, а камоли да га поменем, каже прва жена министар финансија у историји Србије.

У интервјуу за „Политику” наша саговорница признаје да јој је, после три недеље на новој функцији теже него што је мислила, али поручује да је спремна да се суочи са проблемима и да их решава.

Гувернер је већ позвао владу да предузме мере за обарање инфлације, која је премашила планиране оквире, и пре ребаланса овогодишњег буџета у септембру.

„Што је било, било је... неможе се учинити да није било”, написао је Шекспир у „Леди Магбет”.Планирани дефицит значи експанзивну фискалну политику у тренутку када је неопходна рестриктивна, због прегрејане тражње о којој сведоче стопа инфлације и дефицит платног биланса. То је погрешна терапија за стање привреде. Нормално би било да у садашњим условима држава генерише суфицит. Али, дефицит сам већ наследила, као и оријентацију владе да оствари и социјалне и развојне циљеве. Даћу све од себе да промене буду набоље. Циљеви фискалне политике су јасни. У средњем року, то је фер дистрибуција и терета од опорезивања, и користи од јавних издатака унутар генерација, али и између њих. Укратко, фискална политика мора да подржава монетарну.

Да ли ћете гувернеру бити десна рука у кресању јавне потрошње?

Борићу се да свака одлука фискалне политике уважи проблеме макроекономске стабилности, која је за мене – услов свих услова. Умем да слушам и препознајем добре предлоге. Највећи део државних расхода је дефинисан законом. Највећа помоћ монетарној политици, у овом тренутку биће поштовање два кључна фискална правила: такозваног златног, према коме се држава може задужити само да би инвестирала, а не да финансира текуће издатке. Они се морају покрити из редовних прихода. Друго правило је – одрживо инвестирање, које предвиђа да јавни дуг буде стабилан, на нивоу који зависи од укупне задужености земље. Ако је укупна задуженост већа од 60 одсто, упркос ниској задужености државе, то не оставља много простора за додатно задуживање.

Скептици кажу да је намера да обуздате јавну потрошњу тешко остварива јер је мањак у државној каси већ око два процента БДП?

Проблем је што не може све да се оствари истовремено. Не може се из врта који једва храни једну породицу очекивати да храни много гладних уста, чак и ако се вредно обрађује, залива и негује. Дато је много обећања, којим су дата права, али нису обезбеђена средства за њихово остварење. И поред тога, остало је много и оних који се нису нашли у тим обећањима и траже део Божје правде и за себе. Много је незадовољних људи. А ресурси државе, за коју сви кажу да је скупа, не могу задовољити све одједном. Кад их све саберете, додатни расходи износе готово 80 милијарди динара, што би уместо планираног дефицита од 1,9 одсто бруто друштвеног производа генерисало 4,5 одсто. Са оваквим дефицитом, тешко да ће се наћи неко ко ће нам одобрити кредите за инфраструктуру, а то би значило поновно одлагање изградње Коридора 10 и других инфраструктурних објеката. Осим тога, неодрживи расходи за пензије ће истиснути друге важне облике социјалне заштите као што је здравствена, помоћ незапосленима, али и социјална помоћ сиромашним, без обзира на њихове године.

Где се може одмах уштедети?

Зависи од изабраног приоритета владе. Очекујем наредних дана јасан избор. Ако то буду издаци за социјалну заштиту, мора се штедети на капиталним, субвенцијама и кредитима које држава одобрава. Обрнуто, ако су капитални издаци приоритет, онда треба кресати текуће трошкове, пре свега издатке на трошкове пословања, али и зараде. Када бих одлучивала, приоритет би били капитални издаци. Али, ни у породици не одлучујете сами.

Чека Вас врућа јесен, јер синдикати прете штрајком ако се не испуне њихови захтеви?

За мене се не би могло рећи да сам против било ког дела популације. Моја најужа породица има шест чланова: два пензионера, ђака средње школе, студента и два запослена. При томе, још предајем на факултету. Цео живот сам провела у овој земљи, преживела бомбардовање и болести најмилијих. Наравно да је добро да наставници или лекари имају веће плате, пензионери веће пензије, да све жене, без обзира на то да ли су запослене или не, за време трудничког боловања имају пуну накнаду, да успешна деца, укључујући и малобројне које можемо звати талентованима, добију стипендије, да држава, разним врстама пореских олакшица, новчано и улагањем у инфраструктуру, подстакне велике стране компаније да послују у Србији, да се гради и Коридор 10, да се одужи резервистима.

Буџетски корисници тврде да нису једини кривци за повећану јавну потрошњу и замерају држави да троши огроман новац на изборе, скупштинска заседања и гломазну администрацију?

Потпуно тачно. Држава треба да пружи пример рационалног понашања. Она треба да да сигнал. Али, треба ипак имати у виду ред величина. Ови трошкови не чине ни један одсто БДП-а, а укупна јавна потрошња је око 44 одсто БДП-а.

Дакле, могуће решење је, уколико се вратимо у реалност, избор приоритета?

Aко су пензије приоритет, предизборно обећање кошта такође 18 милијарди динара, онда би се њихов раст покрио у потпуности повећаним приходима. Ако постоји листа приоритета, могуће је само њихово делимично остварење. Теоријски, могуће је потпуно остварење приоритета, ако се уштеди на другој страни, али се још нису јавили добровољци. За ове три недеље колико сам министар финансија, нико се још није одрекао потрошње. Сви су тражили само више.

Како ће се смањење пореза на плате одразити на смањење прилива у буџет?

Смањење пореског оптерећења зарада у садашњим буџетским околностима одрживо је само ако буде праћено истим смањењем јавне потрошње. Испуњење предизборног обећања – повећање неопорезивог дела зарада на 8.000 динара и смањење пореске стопе са 12 на 10 одсто, значило би губитак фискалних прихода у наредној години од око 26-27 милијарди динара, или 0,8 одсто БДП. Овај губитак би се могао покрити увођењем оштре прогресије у опорезивању грађана, као и значајним спуштањем прага за примену прогресивних пореских стопа, што је економски оправдано само у оквиру примене синтетичког пореза на доходак грађана. Међутим, његово увођење се планира од почетка 2010. године. До тада, евентуално се може размотрити повећање неопорезивог дела зараде, као и умерено повећање прогресије и снижавање прага за њену примену.

Када се могу очекивати државне обвезнице и у којој мери се може премостити јаз између захтева и стварног стања у буџету?

Држава треба да емитује динарске хартије рочности мање од годину дана, са каматном стопом на нивоу стопе на међубанкарском тржишту новца, већ у септембру или октобру.

Супротно очекивањима, „Стандард и пурс” није променила рејтинг Србије. Он остаје ББ негативан. Као разлог се наводи најављена проциклична фискална политика нове владе која ће још више подгрејати тражњу, односно недостатак јасних мера усмерених на борбу са растућом инфлацијом?

При томе, „Стандард и пурс” је оставио могућност да рејтинг буде побољшан, али само ако дође до убрзане приватизације и структурних реформи, у тандему са редукцијом трошкова. Такође, постоји велика извесност да рејтинг буде и погоршан, уколико изостане контрациклични одговор фискалне политике.

Најавили сте измене Закона о хартијама од вредности и преузимању које ће поспешити развој тржишта капитала. Хоће ли то стимулисати и обичне грађане да више улажу, јер им се приход од камате на штедне улоге опорезује са 20 одсто?

Измене тих закона охрабриће развој тржишта капитала. Очекује се ширење круга инвеститора. Поред банака, инвеститори би могле да буду и друге финансијске организације, али и грађани и компаније.

Јачи динар смирује инфлацију, која је уз спољнотрговински дефицит и незапосленост, највећи проблем, али извозници се жале да их угрожава?

Верујем да у дугом року можемо имати само користи од јаког динара. Јак динар значи нижу инфлацију, која је добра за већину: потрошаче, инвеститоре, штедише, али и раст запослености. У кратком року, одговор је компликованији, пошто јачање динара доноси користи али и трошкове. На позитивној страни, апресијација динара ствара окружење са нижом инфлацијом. Даље, апресијација динара чини увоз јефтинијим, што је добро за потрошаче, али и за компаније које увозе репроматеријал, укључујући и нафту или желе да инвестирају у високу технологију из иностранства. Јачи динар притиска извознике. Он их тера да се реструктуришу и постану више конкурентни, да повећају продуктивност и специјализују се у производима, који ће им омогућити награду у виду веће цене. Међутим, апресијација динара негативно утиче на конкурентност у кратком року. Јефтинији увоз замењује домаћа добра у продавницама и извозницима ће бити теже да продају своју робу у иностранству. Дефицит платног биланса се погоршава, а економски раст може да буде успорен. Али, негативни ефекти су вероватно краткорочни. Привреда ће се прилагодити јачем динару. И домаћи произвођачи и извозници ће побољшати квалитет својих производа да би постали конкурентни, убеђена је министар финансија Диана Драгутиновић.

-----------------------------------------------------------

Мањи дефицит – више кредита

Било је најава да ће Србија главне инфраструктурне пројекте финансирати и задуживањем у иностранству. Колико можемо још да се задужујемо, јер неки економисти упозоравају да српски дуг није тако мали да се не бисмо бринули за будућност?

У мери у којој држава буде прво смањила, а потом и елиминисала дефицит, расположивост кредита за финансирање инфраструктурних пројеката по повољнијим условима од тржишних биће већа. Наравно, укупни износ задужености земље ограничиће могућност новог задуживања, наглашава Драгутиновићева.