Петак, 20.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

ЕУ и слободна Србија

​Србија, у складу са обликотворном историјом, живи са својим темељним вредностима – слободом, независношћу, спремношћу на жртву. Те националне вредности није добила на поклон, платила их је лелеком, борбом и победом
(Миланко Каличанин)

Имамо ли одговор на питање учесталих, непрекинутих захтева, опомена и притисака  ЕУ институција и  већег дела западне јавности  усмерених према Србији. Није реч само о актуелним гласним и тихим  порукама да се и наша држава „прикључи санкцијама Русији” већ о континуитету.  Очигледно је да Србија штрчи иако није  у саставу бриселског тима. Да, где потражити одговор на такав однос „колективног Запада” према Србији.

Србија, у складу са обликотворном  историјом, живи са својим  темељним вредностима – слободом, независношћу, спремношћу на жртву. Те националне вредности није добила на поклон; платила их је  лелеком, борбом и победом. Црњански пише 1925, да је на Крфу видео крстачу  на гробу српског војника  са натписом „слобода и правда”. У тој страсти за животом у слободи Срби се  више или мање разликују од других нација. Било би то одсуство знања о друштвима и нацијама када  би се тврдило да  су  колективне вредности једнако  распоређене  у њиховим традицијама и савремености.

Данас је Србија једина држава у Европи која није увела санкције Русији. То је  одлука  која је део оне  историјске  храбрости да се слободно бира пут којим  ће се народ  кретати. Другим речима, слободан избор није  ствар  тренутка, опортунитета, калкулација. Реч је  о историјској политичкој социјализацији, да се бира оно што је на траси суштинских вредности националног постојања.

Да ли је политичка грешка Србије  што се не усаглашава са резолуцијама ЕУ, западним аналитичарима и новинарима? Нипошто.  Савремена Европа је проблем.  Она је реторички опијена   демократијом, људским правима, правном државом, светињом својине, свим оним што  истиче као „систем европских вредности”. Али шта ми видимо данас и овде? Избијање  у свим областима живота ирационалне снаге Запада на површину. Ко би могао да оспори чињеницу да су живи и мртви Руси, неполитички Руси, уметници, научници, спортисти забрањени на Западу. Антируска мржња достиже колосалне размере на демократском Западу. Тотална осуда руског (украјинског)  рата на Западу мора се упоредити са гласним ћутањем  садашње антируске коалиције (ЕУ плус шест држава) о америчким ратовима после 1945, а којих је било око 40.  Види се из авиона ко хоће да господари светом.

Проучаваоци западне демократије открили су антидемократске потенцијале у њеним недрима. Наиван је онај који то не види, нарочито у Србији. Зар нисмо пропатили  дугогодишње страшне санкције, зар нисмо бомбардовани 1999. године? О, апсурда: од санкционисаног и бомбардованог народа тражи тај исти Запад да Србија уводи санкције другом народу ( а можда  и да шаље оружје)! Да ли знају да су  силом и преваром отели Косово и Метохију? Да ли знају да су сваки  свој документ изиграли, да  поткопавају Дејтон,  Резолуцију 1244? Зашто  бригу Србије за  Србе у  окружењу именују као „угрожавање регионалне безбедности”? Уосталом, ти деструктивни потенцијали су  увек постојали; довољно је погледати западну историју 20. века па закључити да су снаге мржње и разарања избијале  с времена на време само у различитим политичким системима.

 Дакле, проблеме  односа ЕУ и Србије  генерише ЕУ, а не Србија.  Упркос свом демократском нарцизму, тражи једногласност, тражи неку врсту  европске интернационалне  у којој  влада унисоност. Неко ће у томе видети тоталитарну политичку  свест. Они који певају у хору Брисела, учинили су то својим слободним избором, али они који нису у хору певају својим слободним гласом. И ником не наносе штету. Диктати и  захтеви  према Србији, демаскирају западне вредности које се неуморно понављају у европским центрима, а с друге стране  ударају на достојанство нације која зна шта су њене темељне вредности притом неугрожавајуће по друге нације и државе..

Како да се постави Србија  у најновијим  околностима? Срби убрзано губе поверење у   нову европску интернационалу, посебно у неке њене чланице. То показују истраживања јавности и свакодневни разговори (усмена јавност).  Већ три деценије ЕУ  се поставља као учитељ према  Србима који седе непомично у балканској  клупи, и трпе сталне прекоре због лоше урађених домаћих задатака. Ево, стиже и најновија резолуција Европског парламента (нацрт).

Србија не може да се прикључи западном политичком ирационализму. Није први пут  у историји да  брани вредност слободе. У Србији данас нема етно-мржње, нема  забрана припадника било које нације, нема отимања приватне својине странаца,  нема једностраног, већ различитог говора о украјинској кризи, нема подршке рату, нема отимања имовине. Има  слободе  које код других нема. Непријатељи слободне Србије не гледају добронамерно на њене  одлуке.  Србија ће, верујем, издржати у борби чувања свог историјско-политичког бића. Остаће упамћена као једино место у Европи 2022. године у којој се није десило „разарање ума” (Ђ. Лукач).

Научни саветник у пензији

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Лазар
Надам се да ће после овог рата Европа изаћи још јача и солиднија. ЕУ је дуго и мучно грађена заједница да би у њој владао мир, да би се избегли територијални сукоби. Европа је наша друга домовина, скоро два милиона Срба живи у ЕУ јер су тамо нашли оно што немају код куће : пристојну плату, добру социјалну заштиту и ВЛАДАВИНУ ПРАВА.
Slobodan Lekic
Ovaj članak je samo delić stalne "anti-zapadne" kampanje kod nas sa ciljem da nas uveri da ne pripadamo toj civilizaciji. Pritom zaboravljamo da više ne postoji "zapad." To se sada zove "Evropa" i to je najdemokratskija i najbogatija regija ove planete. Nisu za džabe sve zemlje na ovom kontinentu ili članice EU ili kandidati za članstvo. Zašto? Pa zato što u Evropi nema razvoja bez članstva. To bi zemlja koja se nalazi na začelju kontinenta u ekonomskom pogledu trebala da shvati.
Мада
Да се правимо да ова “Европa” није она Хитлерова која је исто насртала и на Русију и на Србију са истим циљем -тоталном доминацијом и распарчавањем. То не види само онај ко неће да види. Све бајке о “демократији” побијају својим делима јер униформност води у фашизам а не демократију. Исто је са лажима о поштовању права које су срушили још 1999е. Не бити данас у хору лудила је једини људски избор као и 1941.
Хронос
Хвала за добар текст! Здраво размишљање! Уосталом само је Србија у окупираној Европи имала покрет отпора и партизанско ратовање. Нисмо се били сами и угледали смо светло 45. Европа је опет у неком свом мраку. Као и у време короне Србија је била једина земља у Европи где је избор вакцина био такав какав европске земље нису могле ни да сањају. Нажалост брзо заборављамо!
Slazem se sa svim komentatorima da nam Evropa nije prijatelj nego pod uticajem Njemacke neprijatelj.Novine Politika su zauzele stav protivan srpskim interesima I ne objavljuju komentare Koji nisu po ukusu administratora ,prakticno svaki treci komentar . Politika nije institucija nego placenik kao vecina medija u Srbiji
Mina Ivanović
"Za slobodu i pravdu!" Mi se ne smemo ponašati tako da životi onih koji su za našu slobodu i za pravdu dati, postanu uzaludni. Lojalnost a ne oportunizam, težnja istini, a ne njenom izvrtanju, moralnost i savesnost, jednakost, altriuzam, sloga, poštovanje raznolikosti, težnja ka duhovnom razvoju, objedinjenje duhovnog i materijalnog ... zvuči kao bajka ili utopija, ali nije. To može da bude srpaska realnost ako ostanemo dosledni sebi. Šta su posledice? Videćemo i preživećemo.
Ivan Ivanovic
Lepo napisano. Ovako bi trebalo da razmislja svaki Srbin i svaki covek uopste!
ММ
Одличан текст у функцији одбране Србије од Европске уније. Честитам аутору.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.