Зеленски обећава победу „пре или касније”

Володимир Зеленски је очекивао да ће немачки канцелар одговорити на његов позив и 9. маја бити у Кијеву, што Олаф Шолц није учинио. Јучерашњи дан – датум кад је 1945. у Берлину совјетски маршал Жуков у име савезничких снага ратификовао споразум о немачкој капитулацији, који је дан раније у име Трећег рајха потписао немачки фелдмаршал Вилхелм Кајтел – немачки канцелар провео је у својој земљи, донекле можда и због критика да би његов боравак у Кијеву био непримерен. На 77. годишњицу капитулације нацистичке Немачке Шолц се обратио свом народу говорећи о историјској одговорности Немачке, па је говорећи у контексту Украјине истакао да због тога сада стоје уз ову земљу, што се огледа и у испоруци оружја.

Дан победе над фашизмом у сенци је украјинског рата који траје 76 дана, а тим поводом, шетајући пустим престоничким улицама, Зеленски је поручио да ће победити у рату с Русијом и да неће уступити ниједну територију. Истакао је да су поносни на своје претке, који су заједно с другим народима у антихитлеровској коалицији победили нацизам и истакао да неће никоме дозволити да присвоји „ову победу”.

„Не постоје окови који могу да вежу наш слободни дух. Нема окупатора који може да пусти корен у нашој слободној земљи. Пре или касније, ми ћемо победити”, додао је Зеленски, коме су лидери групе седам најразвијенијих земаља света обећали да ће додатно економски изоловати Русију. Из ЕУ је преко шефа европске дипломатије Ђузепа Бореља јуче поновљено да су све ближе томе да уведу нови пакет санкција, који обухвата ембарго на руску нафту, упркос томе што је ову меру опет блокирала Мађарска. Потом је и Бугарска тражила изузеће од увођења новог пакета казнених мера. Амбасадори чланица уније се од 4. маја састају свакодневно и разговарају о детаљима шестог пакета санкција.

Борељ је рекао да би ЕУ требало да размотри и могућност заплене замрзнутих руских девизних резерви како би помогла у плаћању трошкова за обнову Украјине. Он је за „Фајненшел тајмс” навео да би било логично да ЕУ уради исто оно што и САД с имовином авганистанске централне банке након што су талибани дошли на власт.

У јеку обележавања окончања Другог светског рата настављене су жестоке борбе у Украјини, као и евакуација око 170 цивила из Мариупоља, укључујући жене и децу који су се налазили у челичани „Азовстаљ”. Они су стигли у Запорожје. Руско Министарство одбране тврди да је код Харкова уништена војна опрема послата из САД и ЕУ. Истакли су да су ваздушно-космичке снаге Русије уништиле два командна пункта, украјинску батерију вишецевних ракетних система и контрабатеријску радарску станицу америчке производње, те да су прецизним пројектилима „оникс” из обалског ракетног система уништили украјинске борбене хеликоптере у Одеској области. Украјинска војска је известила да су Руси ракетирали Одесу и да су ракете испаљене с полуострва Крим.

Макрон: Од Кијева зависе преговори с Москвом

Француски председник Емануел Макрон изјавио је јуче да само од Украјине зависи какве ће услове дефинисати за преговоре с Русијом и додао да је „дужност Европљана да буду уз Украјину”. „Бићемо тамо да обновимо Украјину као Европљани, заувек”, рекао је у Европском парламенту у Стразбуру, преноси Ројтерс.

У ЕП се одржава Конференција о будућности Европе под покровитељством француског председника и председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен.

Кијев тражи посебну седницу Савета УН за људска права

Кијев је од Савета УН за људска права јуче затражио да одржи посебну седницу о Украјини због, како су навели, потребе да савет размотри континуирано погоршање ситуације у тој земљи, укључујући наводе о масовним жртвама у Мариупољу. Актуелна ситуација захтева ургентну пажњу савета, с обзиром на наводе о ратним злочинима и кршењу људских права у Бучи и другим областима Украјине и наводе о масовним жртвама у Мариупољу, поручила је украјинска амбасадорка при УН Јевгенија Филипенко у писму председнику Савета УН за људска права у које је Ројтерс имао увид. Писмо носи јучерашњи датум и потписали су га представници још 55 земаља.

Шмихал: Опасност од глобалне кризе хране

Украјински премијер Денис Шмихал каже да не могу да извезу око 90 милиона тона пољопривредних производа зато што Русија блокира луке, што би, каже, могло да доведе до глобалне кризе хране. Навео је да је преко лука ишло 70 одсто извоза украјинских пољопривредних производа.