Zelenski obećava pobedu „pre ili kasnije”

Volodimir Zelenski je očekivao da će nemački kancelar odgovoriti na njegov poziv i 9. maja biti u Kijevu, što Olaf Šolc nije učinio. Jučerašnji dan – datum kad je 1945. u Berlinu sovjetski maršal Žukov u ime savezničkih snaga ratifikovao sporazum o nemačkoj kapitulaciji, koji je dan ranije u ime Trećeg rajha potpisao nemački feldmaršal Vilhelm Kajtel – nemački kancelar proveo je u svojoj zemlji, donekle možda i zbog kritika da bi njegov boravak u Kijevu bio neprimeren. Na 77. godišnjicu kapitulacije nacističke Nemačke Šolc se obratio svom narodu govoreći o istorijskoj odgovornosti Nemačke, pa je govoreći u kontekstu Ukrajine istakao da zbog toga sada stoje uz ovu zemlju, što se ogleda i u isporuci oružja.

Dan pobede nad fašizmom u senci je ukrajinskog rata koji traje 76 dana, a tim povodom, šetajući pustim prestoničkim ulicama, Zelenski je poručio da će pobediti u ratu s Rusijom i da neće ustupiti nijednu teritoriju. Istakao je da su ponosni na svoje pretke, koji su zajedno s drugim narodima u antihitlerovskoj koaliciji pobedili nacizam i istakao da neće nikome dozvoliti da prisvoji „ovu pobedu”.

„Ne postoje okovi koji mogu da vežu naš slobodni duh. Nema okupatora koji može da pusti koren u našoj slobodnoj zemlji. Pre ili kasnije, mi ćemo pobediti”, dodao je Zelenski, kome su lideri grupe sedam najrazvijenijih zemalja sveta obećali da će dodatno ekonomski izolovati Rusiju. Iz EU je preko šefa evropske diplomatije Đuzepa Borelja juče ponovljeno da su sve bliže tome da uvedu novi paket sankcija, koji obuhvata embargo na rusku naftu, uprkos tome što je ovu meru opet blokirala Mađarska. Potom je i Bugarska tražila izuzeće od uvođenja novog paketa kaznenih mera. Ambasadori članica unije se od 4. maja sastaju svakodnevno i razgovaraju o detaljima šestog paketa sankcija.

Borelj je rekao da bi EU trebalo da razmotri i mogućnost zaplene zamrznutih ruskih deviznih rezervi kako bi pomogla u plaćanju troškova za obnovu Ukrajine. On je za „Fajnenšel tajms” naveo da bi bilo logično da EU uradi isto ono što i SAD s imovinom avganistanske centralne banke nakon što su talibani došli na vlast.

U jeku obeležavanja okončanja Drugog svetskog rata nastavljene su žestoke borbe u Ukrajini, kao i evakuacija oko 170 civila iz Mariupolja, uključujući žene i decu koji su se nalazili u čeličani „Azovstalj”. Oni su stigli u Zaporožje. Rusko Ministarstvo odbrane tvrdi da je kod Harkova uništena vojna oprema poslata iz SAD i EU. Istakli su da su vazdušno-kosmičke snage Rusije uništile dva komandna punkta, ukrajinsku bateriju višecevnih raketnih sistema i kontrabaterijsku radarsku stanicu američke proizvodnje, te da su preciznim projektilima „oniks” iz obalskog raketnog sistema uništili ukrajinske borbene helikoptere u Odeskoj oblasti. Ukrajinska vojska je izvestila da su Rusi raketirali Odesu i da su rakete ispaljene s poluostrva Krim.

Makron: Od Kijeva zavise pregovori s Moskvom

Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je juče da samo od Ukrajine zavisi kakve će uslove definisati za pregovore s Rusijom i dodao da je „dužnost Evropljana da budu uz Ukrajinu”. „Bićemo tamo da obnovimo Ukrajinu kao Evropljani, zauvek”, rekao je u Evropskom parlamentu u Strazburu, prenosi Rojters.

U EP se održava Konferencija o budućnosti Evrope pod pokroviteljstvom francuskog predsednika i predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen.

Kijev traži posebnu sednicu Saveta UN za ljudska prava

Kijev je od Saveta UN za ljudska prava juče zatražio da održi posebnu sednicu o Ukrajini zbog, kako su naveli, potrebe da savet razmotri kontinuirano pogoršanje situacije u toj zemlji, uključujući navode o masovnim žrtvama u Mariupolju. Aktuelna situacija zahteva urgentnu pažnju saveta, s obzirom na navode o ratnim zločinima i kršenju ljudskih prava u Buči i drugim oblastima Ukrajine i navode o masovnim žrtvama u Mariupolju, poručila je ukrajinska ambasadorka pri UN Jevgenija Filipenko u pismu predsedniku Saveta UN za ljudska prava u koje je Rojters imao uvid. Pismo nosi jučerašnji datum i potpisali su ga predstavnici još 55 zemalja.

Šmihal: Opasnost od globalne krize hrane

Ukrajinski premijer Denis Šmihal kaže da ne mogu da izvezu oko 90 miliona tona poljoprivrednih proizvoda zato što Rusija blokira luke, što bi, kaže, moglo da dovede do globalne krize hrane. Naveo je da je preko luka išlo 70 odsto izvoza ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda.