Брисел се повукао пред Орбаном

Европска комисија у овом тренутку није у стању да обезбеди сагласност чланица ЕУ за првобитни предлог нафтних санкција против Русије. С том проценом, светске нафтне берзе наставиле су јуче, други дан заредом, да обарају цену барела („брент” је коштао око 104,82 америчка долара, а лака тексаска нафта око 102,13 долара) из уверења да се глобалне несташице нафте и ланчане последице можда још и могу избећи.

„ЕУ се мучи да добије подршку чланица за предложену забрану увоза нафте, јер земље које се у великој мери ослањају на Русију очекују продужено постепено укидање”, истакли су јуче из аустралијске АНЗ банке пред отварање азијских берзи.

Одлучно противљење потпуном нафтном ембаргу Мађарске, али и Словачке, Чешке, Бугарске и Хрватске с једне стране, и френетично лобирање Грчке, Кипра и Малте због интереса домаћих танкерских мегапревозника, утицали су на то да Урсула фон дер Лајен у понедељак увече најави „наставак преговора” за ову седмицу. Таква одлука председнице Европске комисије (ЕК) уследила је након претходно ненајављене радне вечере с мађарским премијером Виктором Орбаном у понедељак у Будимпешти.

Актери и посматрачи деведесетоминутног неформалног састанка Урсуле фон дер Лајен, Виктора Орбана и мађарског шефа дипломатије Петера Сијарта, опречно су проценили исход скупа у резиденцији премијера у Кастел дистрикту у Будимпешти.

„Дискусија с премијером Виктором Орбаном била је корисна због разјашњења у вези са санкцијама и енергетском безбедношћу. Напредовали смо, али неопходан је даљи рад. Уприличићемо видео-конференцију с регионалним играчима како бисмо ојачали регионалну сарадњу око нафтне инфраструктуре”, објавила је Фон дер Лајенова након вечере у мађарској престоници.

Званична Будимпешта остала је доследна у свом претходно истакнутом одбијању да прихвати предлог нафтних санкција које је председница ЕК изложила прошле седмице у Европском парламенту.

„Бриселски предлог шесте рунде санкција изазвао би, у случају да буде изгласан, огромне проблеме за Мађарску зато што је енергетско снабдевање Мађарске сада обезбеђено. Усвајање тих санкција компромитовало би нашу енергетску безбедност, јер би постало немогуће да набавимо довољно нафте. Докле год ЕК не понуди решење за ове проблеме, Мађарска не може да подржи ову серију санкција”, упозорио је Сијарто након радне вечере. Мађарска иначе сматра да би јој за нафтни план Брисела биле неопходне огромне инвестиције и рок од најмање пет година.

Надгорњавање Брисела с појединим чланицама ЕУ, које су изразиле неслагање са замишљу да се унија до краја године потпуно одрекне руске нафте, наставља се и ове седмице. Европски шеф дипломатије Ђузеп Борељ најавио је да ће, уколико ни најављени јучерашњи састанак амбасадора чланица ЕУ у Бриселу не доведе до изгласавања нафтних санкција, заказати ове седмице седницу министара иностраних послова ЕУ.

Брисел је, према незваничним најавама, спреман да Мађарској и Словачкој понуди рок за одбијање од руске нафте до краја 2024, а Чешкој до средине те године. Апели Бугарске и Хрватске да и оне на одређени начин буду изузете од предлога о „рампи” руској нафти и дериватима до краја ове године, не спомињу се гласно у бриселским кулоарима.