Brisel se povukao pred Orbanom

Evropska komisija u ovom trenutku nije u stanju da obezbedi saglasnost članica EU za prvobitni predlog naftnih sankcija protiv Rusije. S tom procenom, svetske naftne berze nastavile su juče, drugi dan zaredom, da obaraju cenu barela („brent” je koštao oko 104,82 američka dolara, a laka teksaska nafta oko 102,13 dolara) iz uverenja da se globalne nestašice nafte i lančane posledice možda još i mogu izbeći.

„EU se muči da dobije podršku članica za predloženu zabranu uvoza nafte, jer zemlje koje se u velikoj meri oslanjaju na Rusiju očekuju produženo postepeno ukidanje”, istakli su juče iz australijske ANZ banke pred otvaranje azijskih berzi.

Odlučno protivljenje potpunom naftnom embargu Mađarske, ali i Slovačke, Češke, Bugarske i Hrvatske s jedne strane, i frenetično lobiranje Grčke, Kipra i Malte zbog interesa domaćih tankerskih megaprevoznika, uticali su na to da Ursula fon der Lajen u ponedeljak uveče najavi „nastavak pregovora” za ovu sedmicu. Takva odluka predsednice Evropske komisije (EK) usledila je nakon prethodno nenajavljene radne večere s mađarskim premijerom Viktorom Orbanom u ponedeljak u Budimpešti.

Akteri i posmatrači devedesetominutnog neformalnog sastanka Ursule fon der Lajen, Viktora Orbana i mađarskog šefa diplomatije Petera Sijarta, oprečno su procenili ishod skupa u rezidenciji premijera u Kastel distriktu u Budimpešti.

„Diskusija s premijerom Viktorom Orbanom bila je korisna zbog razjašnjenja u vezi sa sankcijama i energetskom bezbednošću. Napredovali smo, ali neophodan je dalji rad. Upriličićemo video-konferenciju s regionalnim igračima kako bismo ojačali regionalnu saradnju oko naftne infrastrukture”, objavila je Fon der Lajenova nakon večere u mađarskoj prestonici.

Zvanična Budimpešta ostala je dosledna u svom prethodno istaknutom odbijanju da prihvati predlog naftnih sankcija koje je predsednica EK izložila prošle sedmice u Evropskom parlamentu.

„Briselski predlog šeste runde sankcija izazvao bi, u slučaju da bude izglasan, ogromne probleme za Mađarsku zato što je energetsko snabdevanje Mađarske sada obezbeđeno. Usvajanje tih sankcija kompromitovalo bi našu energetsku bezbednost, jer bi postalo nemoguće da nabavimo dovoljno nafte. Dokle god EK ne ponudi rešenje za ove probleme, Mađarska ne može da podrži ovu seriju sankcija”, upozorio je Sijarto nakon radne večere. Mađarska inače smatra da bi joj za naftni plan Brisela bile neophodne ogromne investicije i rok od najmanje pet godina.

Nadgornjavanje Brisela s pojedinim članicama EU, koje su izrazile neslaganje sa zamišlju da se unija do kraja godine potpuno odrekne ruske nafte, nastavlja se i ove sedmice. Evropski šef diplomatije Đuzep Borelj najavio je da će, ukoliko ni najavljeni jučerašnji sastanak ambasadora članica EU u Briselu ne dovede do izglasavanja naftnih sankcija, zakazati ove sedmice sednicu ministara inostranih poslova EU.

Brisel je, prema nezvaničnim najavama, spreman da Mađarskoj i Slovačkoj ponudi rok za odbijanje od ruske nafte do kraja 2024, a Češkoj do sredine te godine. Apeli Bugarske i Hrvatske da i one na određeni način budu izuzete od predloga o „rampi” ruskoj nafti i derivatima do kraja ove godine, ne spominju se glasno u briselskim kuloarima.