Споменик Матији Бану на Чукарици

Споменик Матији Бану, истакнутом књижевнику, дипломати, ерудити, представнику Националног покрета Срба у Дубровнику, великану по којем је Баново брдо добило име, подигнут је на новоуређеном платоу испред зграде Општине Чукарица. Споменик, чији је аутор вајар Ранко Ђанковић, подигнут је на иницијативу ове општине и Удружења „Стари Чукаричани”, коју је усвојила Комисија за споменике и називе тргова и улица Града Београда.

– На овај начин изражавамо захвалност многим дубровачким Србима, али и свим другим људима који су своје знање и иметак користили да ураде многа добра дела за своју земљу и свој град – поручио је Весић и нагласио да је процес који је претходио подизању споменика трајао готово осам година. Споменик Матији Бану „закаснио” је можда и цео век, али никада, казао је Весић, није касно да се сетимо свих који су урадили нешто добро за нашу земљу и наш град.

– Нама је припала част да будемо генерација која је захвалила Матији Бану у име свих наших предака и потомака. Надам се да ћемо наставити тим путем и да ће многи други људи значајни за развој наше земље добити обележја – истакао је Весић и напоменуо да неговањем културе сећања чувамо своју историју и културу, али и водимо рачуна да покажемо свету да нисмо народ без корена, већ стари европски народ са својим коренима на овом континенту.
– Све је почело када је професорка Злата Бојовић добила награду Града Београда за књигу „Историја дубровачке књижевности”. Тада нисам знао какве ће реакције на ову књигу бити у Хрватској, али сам схватио да је било надљудских и нељудских напора да се „докаже” да Срби никада нису имали никакве везе са Дубровником. Историја се систематски скривала, заташкавала у име дневне политике, а ми као да смо заборавили ко су били значајни Срби из Дубровника. Многи од њих, што је случај и са Матијом Баном, оставили су велики траг у нашем друштву. Изласком књиге професорке Бојовић за ширу јавност отворила се тема о Србима из Дубровника. Да није било те књиге и расправе, многи знаменити Срби из Дубровника не би добили улице у престоници – рекао је Весић.

Председник општине Срђан Коларић подсетио је да су Чукаричани своју захвалност Матији Бану показали још одавно, када су овај део општине, који је данас централни, назвали Баново брдо. Коларић је навео да је Матија Бан био велики уметнички поштовалац и да је у својој вили на Кошутњаку окупљао књижевну и ликовну елиту тога доба. Иако је његов посед уништен у Првом светском рату, успомена на првог житеља који је открио лепоте овог предела и удахнуо му живот остала је овековечена у називу насеља, називима појединих спортских и културних локалних друштава и признања.

Коларић је поручио да је наша обавеза да чувамо успомену на човека који је први употребио реч Југословен, иницирао изградњу Храма Светог Саве и борио се за права дубровачких Срба, јер тако велика и значајна личност заслужује наше најдубље поштовање.

– Општина Чукарица дуги низ година додељује награду која носи име Матије Бана. Наставићемо да улажемо у културу и већ сада могу да најавим да ћемо следеће недеље отворити завичајни музеј Жаркова и Чукарице који ће се налазити у Жаркову на месту старе школе – рекао је Коларић.

Говор о Матији Бану одржала је професорка – академик Злата Бојовић.

Химну Републике Србије, као и свечану песму Града Београда извео је дечји хор „Чаролија”.