Петак, 20.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Споменик Матији Бану на Чукарици

Матија Бан је био велики поштовалац уметности и у својој вили на Кошутњаку окупљао је књижевн у и ликовну елиту, а његов посед уништен је у Првом светском рату, али је успомена на њега овековечена у називу насеља
Споменик су открили председник општине Срђан Коларић и заменик градоначелника Горан Весић (Фото: Општина Чукарица)

Споменик Матији Бану, истакнутом књижевнику, дипломати, ерудити, представнику Националног покрета Срба у Дубровнику, великану по којем је Баново брдо добило име, подигнут је на новоуређеном платоу испред зграде Општине Чукарица. Споменик, чији је аутор вајар Ранко Ђанковић, подигнут је на иницијативу ове општине и Удружења „Стари Чукаричани”, коју је усвојила Комисија за споменике и називе тргова и улица Града Београда.

– На овај начин изражавамо захвалност многим дубровачким Србима, али и свим другим људима који су своје знање и иметак користили да ураде многа добра дела за своју земљу и свој град – поручио је Весић и нагласио да је процес који је претходио подизању споменика трајао готово осам година. Споменик Матији Бану „закаснио” је можда и цео век, али никада, казао је Весић, није касно да се сетимо свих који су урадили нешто добро за нашу земљу и наш град.

– Нама је припала част да будемо генерација која је захвалила Матији Бану у име свих наших предака и потомака. Надам се да ћемо наставити тим путем и да ће многи други људи значајни за развој наше земље добити обележја – истакао је Весић и напоменуо да неговањем културе сећања чувамо своју историју и културу, али и водимо рачуна да покажемо свету да нисмо народ без корена, већ стари европски народ са својим коренима на овом континенту.
– Све је почело када је професорка Злата Бојовић добила награду Града Београда за књигу „Историја дубровачке књижевности”. Тада нисам знао какве ће реакције на ову књигу бити у Хрватској, али сам схватио да је било надљудских и нељудских напора да се „докаже” да Срби никада нису имали никакве везе са Дубровником. Историја се систематски скривала, заташкавала у име дневне политике, а ми као да смо заборавили ко су били значајни Срби из Дубровника. Многи од њих, што је случај и са Матијом Баном, оставили су велики траг у нашем друштву. Изласком књиге професорке Бојовић за ширу јавност отворила се тема о Србима из Дубровника. Да није било те књиге и расправе, многи знаменити Срби из Дубровника не би добили улице у престоници – рекао је Весић.

Председник општине Срђан Коларић подсетио је да су Чукаричани своју захвалност Матији Бану показали још одавно, када су овај део општине, који је данас централни, назвали Баново брдо. Коларић је навео да је Матија Бан био велики уметнички поштовалац и да је у својој вили на Кошутњаку окупљао књижевну и ликовну елиту тога доба. Иако је његов посед уништен у Првом светском рату, успомена на првог житеља који је открио лепоте овог предела и удахнуо му живот остала је овековечена у називу насеља, називима појединих спортских и културних локалних друштава и признања.

Коларић је поручио да је наша обавеза да чувамо успомену на човека који је први употребио реч Југословен, иницирао изградњу Храма Светог Саве и борио се за права дубровачких Срба, јер тако велика и значајна личност заслужује наше најдубље поштовање.

– Општина Чукарица дуги низ година додељује награду која носи име Матије Бана. Наставићемо да улажемо у културу и већ сада могу да најавим да ћемо следеће недеље отворити завичајни музеј Жаркова и Чукарице који ће се налазити у Жаркову на месту старе школе – рекао је Коларић.

Говор о Матији Бану одржала је професорка – академик Злата Бојовић.

Химну Републике Србије, као и свечану песму Града Београда извео је дечји хор „Чаролија”.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Срби Дубровчани
Становништво Дубровника, Конавла и копнене половине полуострва Пељешац говори штокавским дијалектом, или српским језиком, као и око 2/3 Хрвата у данашњиј Хрватској. И Дубровчана је било Срба католика, све до 1900. када је донета одлука да се штокавци католици имају сматрати Хрватима. Декларисаних Срба католика је било око 150 000. Поменимо Гундулиће, Војновиће, свештеника Ивана Стојановића, Марка Мурата, језикословце Милана Решетара и Луку Зоре, племића Меда Пуцића.
Лена
Матија Бан се залагао за идеје либералног католицизма и био један од водећих представника српског католичког покрета у Дубровнику. Као изразити присталица јужнословенског уједињења, Бан је саставио нацрт јужнословенског уједињења и сковао израз „Југословен“ 1835. год. Матија је био примљен у чланство Дружства српске словесности 1858, Српско учено друштво 1864, и у Српску краљевску академију 1887 године.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.