Spomenik Matiji Banu na Čukarici

Spomenik Matiji Banu, istaknutom književniku, diplomati, eruditi, predstavniku Nacionalnog pokreta Srba u Dubrovniku, velikanu po kojem je Banovo brdo dobilo ime, podignut je na novouređenom platou ispred zgrade Opštine Čukarica. Spomenik, čiji je autor vajar Ranko Đanković, podignut je na inicijativu ove opštine i Udruženja „Stari Čukaričani”, koju je usvojila Komisija za spomenike i nazive trgova i ulica Grada Beograda.

– Na ovaj način izražavamo zahvalnost mnogim dubrovačkim Srbima, ali i svim drugim ljudima koji su svoje znanje i imetak koristili da urade mnoga dobra dela za svoju zemlju i svoj grad – poručio je Vesić i naglasio da je proces koji je prethodio podizanju spomenika trajao gotovo osam godina. Spomenik Matiji Banu „zakasnio” je možda i ceo vek, ali nikada, kazao je Vesić, nije kasno da se setimo svih koji su uradili nešto dobro za našu zemlju i naš grad.

– Nama je pripala čast da budemo generacija koja je zahvalila Matiji Banu u ime svih naših predaka i potomaka. Nadam se da ćemo nastaviti tim putem i da će mnogi drugi ljudi značajni za razvoj naše zemlje dobiti obeležja – istakao je Vesić i napomenuo da negovanjem kulture sećanja čuvamo svoju istoriju i kulturu, ali i vodimo računa da pokažemo svetu da nismo narod bez korena, već stari evropski narod sa svojim korenima na ovom kontinentu.
– Sve je počelo kada je profesorka Zlata Bojović dobila nagradu Grada Beograda za knjigu „Istorija dubrovačke književnosti”. Tada nisam znao kakve će reakcije na ovu knjigu biti u Hrvatskoj, ali sam shvatio da je bilo nadljudskih i neljudskih napora da se „dokaže” da Srbi nikada nisu imali nikakve veze sa Dubrovnikom. Istorija se sistematski skrivala, zataškavala u ime dnevne politike, a mi kao da smo zaboravili ko su bili značajni Srbi iz Dubrovnika. Mnogi od njih, što je slučaj i sa Matijom Banom, ostavili su veliki trag u našem društvu. Izlaskom knjige profesorke Bojović za širu javnost otvorila se tema o Srbima iz Dubrovnika. Da nije bilo te knjige i rasprave, mnogi znameniti Srbi iz Dubrovnika ne bi dobili ulice u prestonici – rekao je Vesić.

Predsednik opštine Srđan Kolarić podsetio je da su Čukaričani svoju zahvalnost Matiji Banu pokazali još odavno, kada su ovaj deo opštine, koji je danas centralni, nazvali Banovo brdo. Kolarić je naveo da je Matija Ban bio veliki umetnički poštovalac i da je u svojoj vili na Košutnjaku okupljao književnu i likovnu elitu toga doba. Iako je njegov posed uništen u Prvom svetskom ratu, uspomena na prvog žitelja koji je otkrio lepote ovog predela i udahnuo mu život ostala je ovekovečena u nazivu naselja, nazivima pojedinih sportskih i kulturnih lokalnih društava i priznanja.

Kolarić je poručio da je naša obaveza da čuvamo uspomenu na čoveka koji je prvi upotrebio reč Jugosloven, inicirao izgradnju Hrama Svetog Save i borio se za prava dubrovačkih Srba, jer tako velika i značajna ličnost zaslužuje naše najdublje poštovanje.

– Opština Čukarica dugi niz godina dodeljuje nagradu koja nosi ime Matije Bana. Nastavićemo da ulažemo u kulturu i već sada mogu da najavim da ćemo sledeće nedelje otvoriti zavičajni muzej Žarkova i Čukarice koji će se nalaziti u Žarkovu na mestu stare škole – rekao je Kolarić.

Govor o Matiji Banu održala je profesorka – akademik Zlata Bojović.

Himnu Republike Srbije, kao i svečanu pesmu Grada Beograda izveo je dečji hor „Čarolija”.