Субота, 02.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Проширење ЕУ, модел Макрон

Уз освајање новог мандата, француски председник у излагању у ЕП потврдио је свој ранији став предлогом да се успостави својеврсна „политичка организација” са европским државама које теже ЕУ и да се на тај начин омогући дубља комуникација око стратешких тема и интереса, како за ЕУ, тако и за потенцијалне кандидате и друге државе Европе
Стилиста ЕУ: председник Француске Емануел Макрон (Фото Бета/АП)

На почетку првог председничког мандата француски председник Макрон је на самиту ЕУ–ЗБ у Софији 2018. оспорио тада усвојену Агенду Комисије ЕУ на челу са Ж. К. Јункером о проширењу ЕУ којом  је за Србију фигурирао рок за могући пријем у ЕУ 2025. Та  Агендa Европске комисије никад није усвојена од Европског света, а политика проширења је и даље остала ван радне агенде ЕУ све до данас. Макрон је тада дао предност унутрашњој консолидацији ЕУ. Касније је уследила избегличка криза и пандемија вируса корона са свим тешкоћама у функционисању организације, низ „неспоразума” (Мађарска, Пољска, итд.) око основних вредности и постулата на унутрашњем плану, а ЕУ је напустила и Великa Британијa. Међутим, тема проширења је поново  актуелизована геостратешким разлозима због руско-украјинског рата са захтевима Украјине и Молдавије да брзопотезно уђу у ЕУ.

Све изнето је евидентно оснажило приступ француског председника који је уз освајање новог мандата у излагању у ЕП пре пар дана потврдио свој ранији став овог пута предлогом да се успостави својеврсна „политичка организација” са европским државама које теже ЕУ и да се на тај начин омогући дубља комуникацијa око стратешких тема и интереса како за ЕУ тако и за потенцијалне кандидате и државе Европе укључујући и Британце. Предлог је уследио непосредно после прелиминарних разговора о будућности ЕУ управо под председавањем Француске и самог Макрона. Ваља подсетити да се Макронов предлог у суштини наслања на раније идеје о „ЕУ у више брзина”, коју је прокламовао баш француски премијер Баладир на крају прошлог века, а пред „велики прасак”, односно пријем 10 нових чланица у ЕУ 2004. из источне Европе, као и на концепт „привилегованог партнерства”, осмишљен за случај Турске чији пријем у ЕУ суштински није на дневном реду. Додуше примљене су 2007. још Румунија и Бугарска политичком одлуком искључиво из геополитичких разлога и Хрватска 2013. на јако инсистирање Немачке.

Насупрот француском је став Немачке и њене нове владе која се залаже за реафирмацију и динамичку реализацију политике проширења. Немачка свој став управо образлаже геостратешким разлозима у светлу текућег рата у Европи и у први план ставља западни Балкан  као неуралгичан и „непопуњен” простор од посебног политичко-безбедносног значаја за ЕУ због утицаја фактора (Русија, Кина, Турска и др.) који доводе у питање суштинске интересе ЕУ и Запада у целини. Како сада ствари стоје будућност политике проширења ЕУ ће се преламати на релацији водеће ЕУ осовине Париз–Берлин, јер је очигледно да Француска и председник Макрон са новом политичком афирмацијом, неће одустати од своје визије будућности ЕУ. Једноставно, француска страна, како изгледа, сматра да морају да се претходно разреше неке кључне ствари као што су на пример: питање вредносне идеолошке основе ЕУ (сукоб либералне и суверенистичке националне струје), начин функционисања (одлучивање и право вета) и безбедносна политика. Из свега произилази да се политика проширења неће вратити на агенду текуће администрације ЕУ на челу са Европским парламентом и Европском комисијом.

Каква ће бити судбина политике проширења остаје да се види. Најновија искуства и стање расположења у ЕУ упућују на неизвесност. Међутим, чак и у околностима преваге француског приступа односи Србије са ЕУ из конкретних развојно-политичких и економско-социјалних разлога остају приоритет. У текућим околностима које подразумевају валидност приступног процеса и проширења ЕУ у будућности, за Србију која наглашено потврђује европски пут је важно да текући приступни процес остане динамичан и продуктиван на траси нове методологије (нова отварања кластера и др.) имајући у виду да у приступном процесу „нема пречица”, како се управо поручује из ЕУ.

Уколико Србија истраје на приступању ЕУ као приоритетном стратешком циљу без алтернативе мораће да има у виду у текућем процесу два кључна услова: реформе које подразумевају суштинско приклањање сада доминантном у ЕУ идеолошком либерално-демократском политичком оквиру на нивоу државе и друштва, са владавином права, људским правима, демократским институцијама и решавање косовског чвора који подразумева неку врсту признања државности „Косова”.

У овом контексту актуелна тема руско-украјинског сукоба и изјашњавање о томе питање је за  себе и тиче се конкретних западних геостратешких интереса глобалног карактера у чему Србија није директни интересни корисник. Изјашњавање о томе у корист текућих притисака са Запада  чини ми се може подстакнути, али не и одлучујуће допринети приступном процесу у ЕУ мимо напред наведених услова. Ваља имати у виду и то да свако евентуално одрицање с тим у вези од принципа и макар и фрагментарно од националних интереса, треба рачунати као неповратно.

Дипломата у пензији

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Marko Barna
Model makro-lukavšenko 3 deo
vladimir
Ovo bih bila prevara jer u vreme učlanjenja je bilo koncezusa. Ako se ukine onda će biti kako se fašisti dogovore. Male države će biti potpuno opljačkane. Kako kaže Orban, ja uložim u EU 8 milijardi evra, a vrati mi se kroz razne programe 7 milijardi. Kakva je tu prednost. EU kad se sabere ima dug od nekoliko hiljada milijardi.Znači da novac štampa i nema pokrića. Zato nama tamo nije mesto. Niko ništa džaba ne daje. Kad nam plate otštetu Nemci, NATO, EU za bombardovanje , onda nam i ne trebaju
Pipi Duga Carapa
U zakljucku, idemo u EU i dobrovoljno se odrizemo svoje teritorije.
PSA
"Razmišljanje o sferama interesa u 21. veku je nedopustivo", EU. "Živela naša sfera interesa", isto EU.
Ljubomir
Ne veruj Latinima, i ovaj put neke kao darove nose! Ako se "uclanimo" u tu "politicku" EU, onda cemo morati da pratimo SVE njihove politike, a za uzvrst nema fondova i ostalog, jer nisi clan EU... Ruzno je od strane odraslih ljudi, a pogotovu koji su na pozicijama vlasti, da obmanjuju narode i drzave objavljujuci ideje koje su, kao, povoljne za drzave-kandidate. To je isto kao kada vas banka zove da vam nudi kredit, a vi o kreditu niste ni razmisljali, niti znate banku, a oni znaju svoju korist

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.