Ponedeljak, 27.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Proširenje EU, model Makron

Uz osvajanje novog mandata, francuski predsednik u izlaganju u EP potvrdio je svoj raniji stav predlogom da se uspostavi svojevrsna „politička organizacija” sa evropskim državama koje teže EU i da se na taj način omogući dublja komunikacija oko strateških tema i interesa, kako za EU, tako i za potencijalne kandidate i druge države Evrope
Стилиста ЕУ: председник Француске Емануел Макрон (Фото Бета/АП)

Na početku prvog predsedničkog mandata francuski predsednik Makron je na samitu EU–ZB u Sofiji 2018. osporio tada usvojenu Agendu Komisije EU na čelu sa Ž. K. Junkerom o proširenju EU kojom  je za Srbiju figurirao rok za mogući prijem u EU 2025. Ta  Agenda Evropske komisije nikad nije usvojena od Evropskog sveta, a politika proširenja je i dalje ostala van radne agende EU sve do danas. Makron je tada dao prednost unutrašnjoj konsolidaciji EU. Kasnije je usledila izbeglička kriza i pandemija virusa korona sa svim teškoćama u funkcionisanju organizacije, niz „nesporazuma” (Mađarska, Poljska, itd.) oko osnovnih vrednosti i postulata na unutrašnjem planu, a EU je napustila i Velika Britanija. Međutim, tema proširenja je ponovo  aktuelizovana geostrateškim razlozima zbog rusko-ukrajinskog rata sa zahtevima Ukrajine i Moldavije da brzopotezno uđu u EU.

Sve izneto je evidentno osnažilo pristup francuskog predsednika koji je uz osvajanje novog mandata u izlaganju u EP pre par dana potvrdio svoj raniji stav ovog puta predlogom da se uspostavi svojevrsna „politička organizacija” sa evropskim državama koje teže EU i da se na taj način omogući dublja komunikacija oko strateških tema i interesa kako za EU tako i za potencijalne kandidate i države Evrope uključujući i Britance. Predlog je usledio neposredno posle preliminarnih razgovora o budućnosti EU upravo pod predsedavanjem Francuske i samog Makrona. Valja podsetiti da se Makronov predlog u suštini naslanja na ranije ideje o „EU u više brzina”, koju je proklamovao baš francuski premijer Baladir na kraju prošlog veka, a pred „veliki prasak”, odnosno prijem 10 novih članica u EU 2004. iz istočne Evrope, kao i na koncept „privilegovanog partnerstva”, osmišljen za slučaj Turske čiji prijem u EU suštinski nije na dnevnom redu. Doduše primljene su 2007. još Rumunija i Bugarska političkom odlukom isključivo iz geopolitičkih razloga i Hrvatska 2013. na jako insistiranje Nemačke.

Nasuprot francuskom je stav Nemačke i njene nove vlade koja se zalaže za reafirmaciju i dinamičku realizaciju politike proširenja. Nemačka svoj stav upravo obrazlaže geostrateškim razlozima u svetlu tekućeg rata u Evropi i u prvi plan stavlja zapadni Balkan  kao neuralgičan i „nepopunjen” prostor od posebnog političko-bezbednosnog značaja za EU zbog uticaja faktora (Rusija, Kina, Turska i dr.) koji dovode u pitanje suštinske interese EU i Zapada u celini. Kako sada stvari stoje budućnost politike proširenja EU će se prelamati na relaciji vodeće EU osovine Pariz–Berlin, jer je očigledno da Francuska i predsednik Makron sa novom političkom afirmacijom, neće odustati od svoje vizije budućnosti EU. Jednostavno, francuska strana, kako izgleda, smatra da moraju da se prethodno razreše neke ključne stvari kao što su na primer: pitanje vrednosne ideološke osnove EU (sukob liberalne i suverenističke nacionalne struje), način funkcionisanja (odlučivanje i pravo veta) i bezbednosna politika. Iz svega proizilazi da se politika proširenja neće vratiti na agendu tekuće administracije EU na čelu sa Evropskim parlamentom i Evropskom komisijom.

Kakva će biti sudbina politike proširenja ostaje da se vidi. Najnovija iskustva i stanje raspoloženja u EU upućuju na neizvesnost. Međutim, čak i u okolnostima prevage francuskog pristupa odnosi Srbije sa EU iz konkretnih razvojno-političkih i ekonomsko-socijalnih razloga ostaju prioritet. U tekućim okolnostima koje podrazumevaju validnost pristupnog procesa i proširenja EU u budućnosti, za Srbiju koja naglašeno potvrđuje evropski put je važno da tekući pristupni proces ostane dinamičan i produktivan na trasi nove metodologije (nova otvaranja klastera i dr.) imajući u vidu da u pristupnom procesu „nema prečica”, kako se upravo poručuje iz EU.

Ukoliko Srbija istraje na pristupanju EU kao prioritetnom strateškom cilju bez alternative moraće da ima u vidu u tekućem procesu dva ključna uslova: reforme koje podrazumevaju suštinsko priklanjanje sada dominantnom u EU ideološkom liberalno-demokratskom političkom okviru na nivou države i društva, sa vladavinom prava, ljudskim pravima, demokratskim institucijama i rešavanje kosovskog čvora koji podrazumeva neku vrstu priznanja državnosti „Kosova”.

U ovom kontekstu aktuelna tema rusko-ukrajinskog sukoba i izjašnjavanje o tome pitanje je za  sebe i tiče se konkretnih zapadnih geostrateških interesa globalnog karaktera u čemu Srbija nije direktni interesni korisnik. Izjašnjavanje o tome u korist tekućih pritisaka sa Zapada  čini mi se može podstaknuti, ali ne i odlučujuće doprineti pristupnom procesu u EU mimo napred navedenih uslova. Valja imati u vidu i to da svako eventualno odricanje s tim u vezi od principa i makar i fragmentarno od nacionalnih interesa, treba računati kao nepovratno.

Diplomata u penziji

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Marko Barna
Model makro-lukavšenko 3 deo
vladimir
Ovo bih bila prevara jer u vreme učlanjenja je bilo koncezusa. Ako se ukine onda će biti kako se fašisti dogovore. Male države će biti potpuno opljačkane. Kako kaže Orban, ja uložim u EU 8 milijardi evra, a vrati mi se kroz razne programe 7 milijardi. Kakva je tu prednost. EU kad se sabere ima dug od nekoliko hiljada milijardi.Znači da novac štampa i nema pokrića. Zato nama tamo nije mesto. Niko ništa džaba ne daje. Kad nam plate otštetu Nemci, NATO, EU za bombardovanje , onda nam i ne trebaju
Pipi Duga Carapa
U zakljucku, idemo u EU i dobrovoljno se odrizemo svoje teritorije.
PSA
"Razmišljanje o sferama interesa u 21. veku je nedopustivo", EU. "Živela naša sfera interesa", isto EU.
Ljubomir
Ne veruj Latinima, i ovaj put neke kao darove nose! Ako se "uclanimo" u tu "politicku" EU, onda cemo morati da pratimo SVE njihove politike, a za uzvrst nema fondova i ostalog, jer nisi clan EU... Ruzno je od strane odraslih ljudi, a pogotovu koji su na pozicijama vlasti, da obmanjuju narode i drzave objavljujuci ideje koje su, kao, povoljne za drzave-kandidate. To je isto kao kada vas banka zove da vam nudi kredit, a vi o kreditu niste ni razmisljali, niti znate banku, a oni znaju svoju korist

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.