Субота, 02.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Спомен-обележје у Абердаревој

На питање зашто се у протеклих осам или девет година није одмакло даље од усвојеног идејног решења за Меморијални центар у Абердаревој, одговор би се могао крити у два различита објашњења
(Фото Д. Јевремовић)

Ове године навршава се двострука годишњица, везана за РТС: прошле су 23 године од напада снага НАТО-а на зграду РТС-а у априлу 1999. и равно осам година откако су градске власти расписале конкурс за изградњу спомен-обележја страдалим радницима РТС-а. Међутим, у Абердаревој, где се налази седиште телевизије и остаци полусрушене зграде, до дана данашњег још нису отпочели ни припремни радови на наведеном објекту. На конкурс, расписан 2013. године,  пристигло је неких 40 радова, а седмочлани жири, који су чинили архитекте и породице страдалих, одабрао је пројект за који су сматрали да најбоље испуњава зацртане критеријуме: породице су, наиме, од почетка поставиле услов да се простор у Абердаревој не руши и да се не реконструише, него да се конзервира, „као пример и поука да се тако нешто – бомбардовање медијске куће,  која је претходно проглашена легитимним војним циљем – никад више не понови”. Дакле, не реконструкција већ конзервација, не архитектонско-урбанистички концепт какав су предлагали градски челници (помињана је чак и некаква подземна гаража), већ својеврсни „Зид плача”, где ће посетиоци и породице бити у прилици да одају пошту настрадалима.

Решење о изградњи меморијалног центра донела је градска власт, на челу са тадашњим градоначелником Београда Драганом Ђиласом. Била је то једна од последњих одлука одлазећег градоначелника, кога ће у новембру 2013. на том месту заменити Синиша Мали (само решење о изградњи спомен-обележја донето је у августу 2012. године). Првонаграђени рад било је дело трочлане групе „Неоархитекти”, коју чине Снежана Веснић, Владимир Миленковић и Татјана Стратимировић, све троје дипломирани инжењери архитектуре. По мишљењу стручног жирија као и самих породица, њихов рад је својом дискретном симболиком и тек наговештеном поетичношћу на најбољи начин у целину повезао поприште погибије 16 радника РТС-а са већ постојећим спомеником „Зашто?” у Ташмајданском парку, подигнутом залагањем самих породица, као интегралним делом будућег меморијалног комплекса.

На питање зашто се у протеклих осам или девет година није одмакло даље од усвојеног идејног решења за Меморијални центар у Абердаревој, одговор би се могао крити у два различита објашњења. Сходно првом (по мишљењу једног дела породица), ствар се крије у једном од услова расписаног конкурса, по којем би спомен-обележје, поред сећања на страдале раднике РТС-а, требало да садржи и подсећање на остале страдале током НАТО бомбардовања, у складу са званичним дискурсом србијанске политике, што и даље упорно негира сваку одговорност са своје стране у погледу оружане интервенције НАТО-а. Проблем са Абердаревом је тај што је то једини случај где је домаћи суд утврдио подједнаку одговорност како НАТО-а тако и Србије због погибије 16 радника РТС-а. Подсетимо се, ондашњи директор РТС-а Драгољуб Милановић осуђен је на 10 година затвора јер није спровео евакуацију запослених у телевизији, упркос стриктном наређењу савезне владе: уместо да запослене измести на „резервно место рада”, одакле је емитовање програма могло да се настави преко оптичког кабла, он их је под претњом отказа држао на месту које је алијанса јавно прогласила легитимном метом (већ неколико сати након ракетног удара, настављено је емитовање програма, управо преко оптичког кабла).

Сходно другом тумачењу, иза вишегодишњег кашњења градње спомен-обележја у Абердаревој не стоји ништа друго до пословична бирократска лењост и инертност. У прве две године након конкурса одмах је искрсао проблем: део земљишта предвиђеног за спомен-обележје припадао је републици, а мањи пак граду, због чега је ваљало саставити протокол, по којем ће међусобно бити усклађене обавезе града и републике. Утврђено је да ће РТС бити правни носилац техничке документације везане за спомен-обележје у Абердаревој. РТС, као подносилац пројектне документације институцијама у Граду Београду, формирао је свој Одбор за подизање споменика и именовао оперативно радно тело за спровођење одговарајућих одлука; комплетирао је тендерску документацију, расписао јавну набавку и уговорио израду техничке документације. Да би се обезбедио почетак радова на спомен-обележју – а сходно члану 146. Закона о планирању и изградњи – неопходно је још комплетирати и техничку документацију. Укратко, процедурални пут за отпочињање радова на изградњи Меморијалног центра у Абердаревој запао је у ћорсокак на некој тачки између релевантних градских институција: Завода за заштиту споменика, Министарства културе РС, Урбанистичког завода Града Београда и Агенције за инвестиције градске управе Града Београда (која је својевремено у име Града Београда била спроводилац Одлуке о покретању поступка за израду пројектне документације и изградњу спомен-обележја).

Градске власти морале би учинити све што је у њиховој моћи да пронађу излаз из овог правно-бирократског лавиринта како не бисмо морали да чекамо још наредних 10 година на изградњу већ пројектованог и одобреног Меморијалног центра.

Есејиста и преводилац

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Борис М. Бања Лука
Смоквин лист од текста.
Deki
Ovaj tekst sam čitao do pominjanja reči "srbijanske politike".Da li se,recimo,kaže "rusijanske politike"?Ovakav primer nema nigde u svetu.Zašto se to radi?Da bi se biće srpskog naroda podelilo na Srbijance,Srbe iz BiH,Srbe iz C.G.,Srbe iz HR.itd. i samim tim umanjila njegova veličina.Ne mogu da verujem da to naši intelektualci ne znaju i rade slučajno!
Bane
Izraz nije slučajno odabran jer se ovakvi tekstovi pišu pre svega da bi bili preneti u "regionu".
Земунац
Сви то објашњавају да је то више географска одредница, а у новије време да нису сви у Србији Срби, па се не може на њих применити придев ''српски''. Јадни не знају, или се праве да не знају, да је то подметачина АУ царевине да би направили раздор у српском корпусу.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.