Понедељак, 27.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
НЕСТАЛЕ ГРАДСКЕ РЕЧИЦЕ И ПОТОЦИ

Београдско мртво море

​Поред Дунава и Саве кроз Београд некада протицало 40 речица и потока (Фото: А. Васиљевић)

Престоница Србије има 22 брда, што значи да је троструко брдовитија од Рима. Али, кроз њу је, сем Дунава и Саве, некада протицало и мноштво мањих речица и потока које су време и ширење градског атара избрисали са земљописне карте, старијима и из сећања, а млађи за њих никада нису чули. Зна се да их је било више од четрдесет?! Зато би оне веће и важније ваљало спасти заборава.

Све по списку

Прво Мокролушка река, која је од Великог Мокрог Луга кроз улице Заге Маливук, Римску и Устаничку, између улица Војводе Тозе и Грчића Миленка текла Булеваром Франша д’Епереа (данашњим ауто-путем) све до Мостарске петље, где се уливала у Саву испод купатила Шест топола.

Затим Булбулдерски или Славујев поток, који је текао од изворишта на падинама Великог Врачара, потоње Звездаре надомак Трећепозивачке чесме, онде испод Чингријине, па Славујском, данас улицама Димитрија Туцовића и Цвијићевом, до Дунава, узводно од пристаништа.

Врачарски поток је од баруштине на данашњој Славији, Споменичком, а од 1896. Немањином улицом жуборио ка Бари Венеција, а Чубурски текао Јужним булеваром да би код Аутокоманде сустигао Мокролушку реку и с њом стизао до Саве.

Бибијин поток извирао је испод старог здања „Политике”, да би одатле просекао Циганску махалу, данашњу Скадарлију, како би се домогао Дунава. Име је добио по Теткици Бибији, племенитој жени која је пуна срца помагала браћу Роме, али православна црква није могла да је канонизује, а католичка није хтела да је беатификује па је у сећањима сачувана жуборећи махалом до средине претпрошлог века.

Извориште Репишког потока било је у Улици Ђорђа Огњановића крај школе именоване по Милошу Црњанском одакле је Улицом Ендија Ворхола, старог Београђанина, текао до пустог Макишког поља где се уливао у неки мелиорациони канал.

Манастирски поток назив је добио по манастиру Арханђела Михаила и Гаврила у Раковици, што може да наведе на погрешан закључак да је поток млађи од те светиње. Није, само што је некада, до изградње манастира крајем XV века, био безимен.

Поток Галовица протицао је крај Цркве Светог Великомученог Георгија у Бежанији, па је преко Сурчина спроведен у Саву.

Вишњички поток био је у Вишњичкој бањи, на простору где је некад трачко племе Синга подигло свој Синги дун, а данас столује школа „Милена Павловић Барили”, између старог и новог насеља, а уливао се у мали Дунавац, некада питоми рукавац Дунава између Старе Карабурме и Аде Хује.

Испод хотела „Москва”, као и испод здања у којем је сада теразијска сцена Београдског драмског позоришта, непрекидно су радиле моћне пумпе које су сабирале подземне воде и спроводиле их, опет под земљом, некуд у Саву, али сигурно је да су некада и те воде биле весели поточићи. Било их је још, тешко је све побројати, а пресељени су под земљу и спроведени у цеви да не ометају напредак престонице.

Појео ћар вајду

Али, нико се није запитао шта је Београд тиме добио, а шта изгубио. Тачно је да се Бели град не може надметати са Амстердамом или Венецијом, а житељима је леп и без такве декорације – али је истина и да би са својим потоцима, да су сачувани, био лепши!

Овако, уместо да Београђане успављује жубор воде, расањује их бука улице, а најнесрећнијима кроз спаваће собе промичу аутомобили, трамваји и камиони, некима и возови (а они испод небеских коридора проклињу ноћни ред летења и оног ко га је смислио). Ето зашто мудри тврде да у престоници има мало чесми и фонтана! Зато нека бог поживи градски водовод и његову сизифовску упорност да живот улепшава тихим жубором из славина јавних чесама и прскалица фонтана.

Београд за сада има 197 јавних чесама, од којих седам није прикључено на водоводну мрежу, већ се здравом водом снабдевају са природних врела, а најпознатије су Милошева на Топчидерском брду и Хајдучка у Кошутњаку.

Има још, али нема новинског простора.

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Lillah
Тако је са већином градова. Лондонске речице су такође затрпаване током урбанизације.
Допуна
Не помиње се највећи локални водоток Топчидерска река, која има извориште у средишту Шумадије, као ни дуги Кумодрашки поток, који се уливао у Мокролушки код Ауто команде. Поток који извире из темеља хотела МОСКВА је до каптирања ишао Призренском улицом и уливао се у језеро на Зеленом венцу. Ово мало језеро је исушено, као и велико језеро-баруштина Бара Венеција, чије су место заузела стара железничка станица и њени бројни колосеци. Питам се да ли постоји нека већа студија о хидрографији Београда
petar
Moja mama koja je odrasla na Hadjipopovcu, tu gde je sada Zdravka Celara ulica mi je pricala kako je kao mala preskakala potok na mestu danasnje Cvijiceve ulice i uz koji su rasli Rogaci ' za one koji se secaju tog divnog voca "
Козјера
Кад видим на шта личе преживели мали водотоци у Београду, права је штета што и њих нису затрпали. Није то за нас.
Горе небо доле вода
Што се тиче подземних вода испод Хотела Москве и Позоришта на Теразијама, старији су ми причали како је Булеваром, од Цветка до Ташмајдана некада давно текао поток, који је изградњом Цариградског друма постао подземни водни ток, текавши до подземног језера у нивоу почетка Фишеклијске улице (почетак данашњег Ташмајдана, одн. окретнице трамваја 6), а одатле под земљом, до већег подземног језера испод Теразијског гребена ("Москва" - позориште). Као сведок, остале су неке од пумпи у подрумима...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.