На питање колико имаш година – три одговора

На једноставно и тако уобичајено питање „Колико имаш година?”, грађани Јужне Кореје имају три одговора. Тако је, рецимо, особа рођена 2004. године тек постала пунолетна по међународном моделу, док по „корејском добу” у једној верзији већ има 20, а по другоj је напунила 19 година. Овај збуњујући одговор који произлази из суживота традиције и утицаја глобализације подстакао је нову власт да размотри укидање мешовитог модела и у овом пољу се прикључи остатку света.

Та помисао је уједно изазвала полемике у јавности, која се поделила на оне који заговарају одржање вековима укорењене традиције рачунања старосне доби и заговорнике једноставне рачунице, по којој дете први рођендан слави на навршених годину дана од тренутка када је дошло на свет. Новоизабрани јужнокорејски председник Јун Сук Јеол заговара став да се они и у овој области ускладе са остатком света.

Због чега влада уверење да то неће бити изводљиво?

Наиме, када се беба роди, она већ има годину дана јер у Јужној Кореји рачунају и период развоја у мајчином стомаку. По прослави Нове године дете добија још годину. То значи да, рецимо, беба рођена у децембру по Новој години већ има две године иако је стара свега неколико седмица. Званично се користи и други, међународни систем рачунања старосне доби од датума рођења, а постоји и још један званични модел, у којем бебе по рођењу немају годину дана, али сваког првог јануара добијају годину. То значи да беба рођена у децембру има, као и у остатку света, месец дана, али већ у јануару, уместо два месеца, има годину дана. Тако ће све бебе рођене, рецимо, 2022. године од следећег јануара имати годину дана.

Конфузија у овој трослојној шеми рачунања старосне доби настаје када се старосна граница примењује у остварењу одређених права, попут регрутације у војну службу или дефинисања узраста у области заштите малолетника од злостављања.

Питање година Јужнокорејаца било је спорно и у периоду вакцинације против вируса корона, када је за пелцовање од суштинске важности била управо старосна граница. Током пандемије су оживели захтеви да се стандардизује рачунање јер су власти наизменично користиле међународни модел и „корејско доба” при постављању група подобних за имунизацију. Због могућности да човек има две године више или мање, у зависности од модела који се примењује, многи воде спорове пред судом јер се не слажу с начином на који рачунање старосне доби утиче на повећање плате или одлазак у пензију.

Тако у овим, и у безмало другим животним приликама, питање година више не представља само број. Такође, старосна узраст је нешто што се у Јужној Кореји озбиљно доживљава јер им је важније да знају да ли је неко старији или млађи од њих него како се зове и презива, превасходно због начина обраћања тој особи и употребе титуле.

Иако је предлог актуелне владе о усклађивању са остатком света генерално општеприхваћен, зналци тамошњих прилика скептични су у погледу његовог спровођења. Њима се не допада то што је глобализација и овде умешала прсте с намером да разбије традиционалне норме, поготову код младе популације. Ни родитељима се не допада систем регистрације тек рођених беба јер су забринути да су њихова, рецимо, крајем године рођена деца у неповољнијем положају у школи и вртићу у односу на ове старије.

Упркос томе што су сагласни с предлогом власти из административне перспективе, није мало оних који су кивни и забринути да ће друштво изневерити традицију, напустити своју јединственост и културу и стопити се у свеприсутну безличност. Они се уздају у то да замисао нове владе неће бити изводљив и да ће вековима укорењене навике ипак победити.

Ова корејска традиција пореклом је из Кине и других делова Азије. Одржала се и данас, а и струка која изучава источњачке обичаје верује да ће у народу тако и остати без обзира на званичну одлуку власти. Беба се рађа већ годину стара и постаје још годину старија прославом Нове године – без обзира на датум рођења и шта свет има о томе да каже.