"Шљивка" чека признање

Да ли ће "српска шљивовица" бити званично призната као наш први бренд знаће се тек за који дан када на адресу Министарства пољопривреде стигне одговор из Европске уније. У министарству су нам јуче рекли да очекују позитиван исход недавних преговора.

Према речима Душана Катића, задуженог за односе са јавношћу у поменутом министарству, на састанку који је са представницима ЕУ одржан 25. и 26. септембра, наши државни званичници су учинили све да издејствују повољну одлуку, јер су нас неке државе предухитриле у брендирању.

– Прво смо госте документацијом уверавали да је шљивовица заиста српско пиће и да се у овој земљи прави још од 1868. године. Наш предлог је био, пошто су је заштитили у још неким државама, да нашу ракију назовемо "српска шљивовица". То је прихваћено, а представници Економске комисије ЕУ су нам објаснили да ће сви остали произвођачи овог алкохолног пића морати испред имена "шљивовица" да додају и географску одредницу. Тако ће се, примера ради, у Чешкој ова ракија звати "чешка шљивовица" – објаснио је Катић и додао да ће, уколико европски званичници усвоје наше предлоге, само Србија моћи да извози ово пиће под тим именом. Састанак је, иначе, одржан у складу са петом рундом преговора о стабилизацији и придруживању ЕУ, а према Катићевим речима, тих дана није расправљано само о признавању шљивовице као званичне српске робне марке. У категорији ракија од грожђа наши представници су затражили и признавање лозоваче и комовице.

– Тако смо, у складу са правилима Европске уније, предложили називе, "лозовача из Поморавља", затим вршачка, тимочка и смедеревска лозовача. Затражили смо и признавање жупске и јастребачке комовице. Од осталих пића на листи су се нашли и "шумадијски чај", линцура из Шумадије, пиротска линцура, траварица са Хомоља, траварица из Топлице и клековача из Бајине Баште – казао је Катић и додао да су постигли договор и о регистрацији вињака.

Наиме, утаначено је да се испред овог алкохолног пића нађе префикс "српски", али да се претходно постигне договор са Француском око признавања коњака као њиховог националног пића.

Иначе, и карловачко вино "бермет" је у трци за брендирање. Међутим, овде се битка за признавање још води на домаћем терену. Према речима Дарка Јакшића, начелника Одељења за винарство и виноградарство у Министарству пољопривреде, идеја је да се пиће које се пило и на чувеном броду "Титанику" призна као бренд.

– Тајну прављења овог напитка знају само у манастирима на Фрушкој гори. Познато је да се прави од 20 врста трава и неколико врста црног грожђа. Недавно је двадесетак произвођача са Фрушке горе основало задругу и сада заједнички наступају пред Заводом за интелектуалну својину. Урадили су елаборат за географску контролу и предали га министарству. Поента је да ће ово вино моћи да се производи само у сремском региону и да нико други у Србији неће моћи да га прави – објаснио је Јакшић и додао да ће тек онда захтев за признавање бити упућен представницима Европске уније и да ће се о њему расправљати у оквиру Протокола о вину.