Доста с пуцњавом на телевизијама

Деценијама највише гледам први програм РТС-а, али све чешће помишљам да ову навику променим. Најчешће, како укључим телевизор, угледам жестоке туче и пуцњаву. На све стране јурњава аутомобила, уперени револвери, експлозије бомби... Ако није реч о савременим обрачунима криминалаца, онда се приказују серије каубојских филмова с уобичајеним сукобима коњаника, који устрељени рафалима падају наоколо као снопље. Покушао сам да проверим како је на осталим телевизијама. Ни тамо, у забавним деловима програма, није много боље. Снајперисти нишане у будуће жртве, севају ножеви и челичне мотке, прогоњени скачу са спратова, одозго брује хеликоптери... Слично је и у неким домаћим серијама.

Све ово протиче у тешком времену, када светске силеџије и богаташи изазивају ратове на све стране, а причају о својим добрим намерама, демократији и људским правима. Доста нам је таквог понашања, које прети да уништи не само директне противнике, него и читаву планету. Дајте да бар на телевизијским програмима, за нашу душу, гледамо нешто лепо, заиста забавно и пријатно.

Уредници, и на Првом програму РТС-а, заборавили су на постојање прелепих народних и забавних песама, да нам бар за те минуте одвуку пажњу од свега лошег што се наоколо збива. За почетак, предлажем да завире у Кинотеку и прикажу бројне култне домаће и стране филмове с улогама Кирка Дагласа, Софије Лорен, Марлона Бранда, Милене Дравић, Бате Живојиновића... Да неко од новинара поразговара с легендом наше седме уметности Младомиром Пуришом Ђорђевићем, мојим Чачанином, који је ових дана прославио 98. рођендан. Да погледамо његово „Јутро”, „Девојку”, „Сан”, „Подне”, „Крос контри”... Да видимо шта нам на Кустендорфу спрема Емир Кустурица... Недавно сам, случајно, али тек скоро пред свитање, на РТС-у видео лепу репортажу о животу у Кини, најмногољуднијој држави на планети. А о чему би све могло, занимљивом, у слици и речи, да се прича...

Надам се да ће неко од уредника јавног сервиса прочитати ове редове.

Родољуб Петровић,
Чачак