Субота, 25.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Запад одлаже „Маршалов план” за Украјину

Лидери Г-7 спремни да подмире тромесечну ликвидност Кијева сумом од 15 милијарди долара, али не и да сада издвајају новац за обнову земље
Још не размишљају о обнови Украјине: састанак Г-7 у Немачкој (Фото EPA-EFE/Sascha Steinbach)

Билион америчких долара наспрам 15 милијарди. Прва сума је износ новца који је званични Кијев почетком седмице означио као неопходан за поратну реконструкцију Украјине. Друга свота новца је тромесечна финансијска помоћ коју је, према јучерашњим најавама, Г-7 спреман да пружи Кијеву како би обезбедио ликвидност Украјине. Очекивања Кијева и препорука Вашингтона да би током дводневног окупљања министара финансија „Групе седам” (Г-7) могло доћи и до формулације „Маршаловог плана” за Украјину, одложени су за сада. Понајвише зато што на Западу још нема поузданих процена колико би могао да траје „спор” између Русије и Украјине (терминологија Савета безбедности УН), који је почео 24. фебруара.

„Исувише је рано за мапирање финансирања великог програма обнове Украјине, Вашингтон жели да се дискусије (на Г-7) воде око хитних буџетских потреба Кијева у следећа три месеца”, пренео је јуче Ројтерс позивајући се на неименованог представника министарства САД у Конигсвинтеру (Немачка), где су се окупили високи представници седам најразвијенијих држава Запада и ЕУ.

„На крају крајева, ове потребе за обновом углавном се односе на будућност. Зато смо фокусирани више на буџетске потребе Украјине у следећа три месеца, него на реконструкцију”, додао је амерички саговорник британске агенције.

Почетком седмице изгледи за скоро обликовање „Маршаловог плана” за Украјину деловали су другачије. Украјини је неопходан билион америчких долара за поратну обнову земље, рекао је украјински шеф дипломатије Дмитро Кулеба на скупу шефова дипломатије држава чланица ЕУ у понедељак у Бриселу. Претходно је у недељу објавио да чланице Г-7 позитивно гледају не само на пленидбу руске имовине у иностранству, већ и на усмеравања тих средстава (како је напоменуо, реч је о стотинама милијарди евра), за „обнављања наше државе”. Слично становиште претходних дана истакао је и председник Европског савета Шарл Мишел.

„Потпуно сам убеђен да је изузетно важно не само замрзнути (руска) средства, већ и омогућити да буду конфискована и учињена доступним за обнову (Украјине)”, оценио је Мишел. А у Берлину је прошле седмице званично било и иницијатива да се заплене девизна средства руске Централне банке (у вредности од око 340 милијарди долара) и уступе за Украјину.

У међувремену, америчка министарка финансија Џенет Јелен, пред окупљање Г-7, не изговарајући речи „Маршалов план”, позвала је на економску помоћ Украјини великих размера, пренео је Блумберг.

„Коначно, Украјини ће бити неопходна велика подршка и приватне инвестиције за реконструкцију и опоравак, слично задатку обнове Европе након 1945. године. Јасно је да до сада објављена билатерална и мултилатерална подршка неће бити довољна да подмири потребе Украјине, чак ни краткорочно”, указала је Јеленова.

Пред сусрет с Урсулом фон дер Лајен, председницом Европске комисије (ЕК), Јеленова је приметила да се Америка већ снажно обавезала на финансирање Украјине и да је јасно да је ЕУ „веома озбиљна у жељи да пружи и неопходну помоћ”, јавио је портал „Јуроњуз”. Јеленова је, како је известио „Волстрит џорнал”, успут открила да током размене мишљења „европски партнери говоре о нафтном ембаргу против Русије наредне године”. У том случају, да ли би се већ сад могао претпоставити исход очекиване дебате о нафтном ембаргу на неформалном самиту лидера ЕУ, који се одржава 3. и 31. маја?

Било како било, пред министрима финансија Г-7 јуче су се нашле процене експерата да би пројекат постратне обнове и изградње Украјине могао да кошта између 500 милиона и два билиона евра, зависно од дужине сукоба и размера разарања, наводе извори на Острву. У јеку рекордног раста инфлације на две обале Атлантика, драматичног скока глобалних цена енергената, сталног обарања вредности евра, посебно од 24. фебруара и најновијег овонедељног плана „зелене енергетске будућности” ЕУ, који подразумева нова задуживања у вредности од пре 190 милијарди евра... поратна обнова и изградња Украјине као да су пале у други план.

Реконструкција Украјине надвила се над дневни ред Г-7, али ту су и друге теме, попут потенцијалне светске кризе с храном („Русија је кривац”, већ је истакнуто у Конигвинстеру), растућих дугова, пореских реформи, климатских промена, поремећених ланаца снабдевања... Финансијски дурбин Запада тако је у случају „Украјина” изгледа ипак усмерен само на врло блиску будућност, с ослонцем на недавну краткорочну процену ММФ-а и званичног Кијева. Наиме, финансијске потребе Украјине (за намиривање плата запослених у јавним службама и рад државне администрације) износе око пет милијарди долара месечно, израчунали су Институција „Бретон Вудс” и кабинет председника Володимира Зеленског. Управо тих 15 милијарди долара спремне су чланице Г-7 да уплате Кијеву, у овом тренутку изгледа пре као „грант”, односно поклон, него као кредите, јавиле су јуче агенције. Америка је најавила спремност да покрије половину те суме. С ове стране Атлантика, Урсула фон дер Лајен је већ најавила да ће из буџета ЕУ бити издвојено још девет милијарди евра за хитну макрофинансијску помоћ Украјини у 2022. години: „ЕУ има одговорност и стратешки интерес да буде лидер реконструкције Украјине”.

Председница ЕК је притом оценила да ЕУ не би требало да буде једина која ће доприносити инвестицијама за обнову Украјине. Ко ће се, када, по којој цени и под којим условима придружити овом подухвату из будућности, остаје да се види.

Иначе, Немачка је на крају ипак распршила очекивања Кијева и Брисела да се конфискована руска имовина у иностранству, на пример девизна средства Централне банке Русије, може тек тако употребити за обнову Украјине.

„Добијање приступа замрзнутом новцу легално је, само није лако”, увиђа и Аналена Бербок, немачка шефица дипломатије.

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

električar
Zapad je izgleda odlučio da pošalje pare za obnovu ne postavljajući uslov da Ukrajina mora da bude oslobodjena od Rusa. Izgleda da će oni da daju lovu i ako Rusi ostvare u potpunosti svoje planove, tj. ako celu Ukrajinu oslobode od nacista i zaustave se na granicama Poljske ... Velikodušno, nema šta ...
Sтарая пластинка
Još ako je neko poslužio tursku, pa da ubadaju prst u soc da vide šta će biti i koliko para da naštampaju... A leto brzo prođe...
Маршалов план, на темљима нацизма..!
Нови немачки канцелар, К. Аденауер, био је човек који је доласком нациста на власт јануара 1933. писао је Херману Герингу наводећи своје заслуге за успех нациста. Већ педесетих год. 20. века. реинкарнирао je нацизам. После 1945. успешно се залагао за обуставу денацификације (!?) на шта су пристали Американци (ген. Ајзенхауер) и Британци (Черчил). Уз помоћ „новца сумњивог порекла" реформисали су Немачку и успоставили нову немачку армију, Бундесвер, 1955.г; добрим делом од Хитлеровог Вермахта.
ispravite
Bilion je milijarda! Prva rec teksta je pogresna.
A K I
Ovi računaju na pobedu u Ukrajini, što je mašta malog deteta, jer gde Rus uđe tu pristup zapad nema, apsolutno!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.