Subota, 25.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zapad odlaže „Maršalov plan” za Ukrajinu

Lideri G-7 spremni da podmire tromesečnu likvidnost Kijeva sumom od 15 milijardi dolara, ali ne i da sada izdvajaju novac za obnovu zemlje
Још не размишљају о обнови Украјине: састанак Г-7 у Немачкој (Фото EPA-EFE/Sascha Steinbach)

Bilion američkih dolara naspram 15 milijardi. Prva suma je iznos novca koji je zvanični Kijev početkom sedmice označio kao neophodan za poratnu rekonstrukciju Ukrajine. Druga svota novca je tromesečna finansijska pomoć koju je, prema jučerašnjim najavama, G-7 spreman da pruži Kijevu kako bi obezbedio likvidnost Ukrajine. Očekivanja Kijeva i preporuka Vašingtona da bi tokom dvodnevnog okupljanja ministara finansija „Grupe sedam” (G-7) moglo doći i do formulacije „Maršalovog plana” za Ukrajinu, odloženi su za sada. Ponajviše zato što na Zapadu još nema pouzdanih procena koliko bi mogao da traje „spor” između Rusije i Ukrajine (terminologija Saveta bezbednosti UN), koji je počeo 24. februara.

„Isuviše je rano za mapiranje finansiranja velikog programa obnove Ukrajine, Vašington želi da se diskusije (na G-7) vode oko hitnih budžetskih potreba Kijeva u sledeća tri meseca”, preneo je juče Rojters pozivajući se na neimenovanog predstavnika ministarstva SAD u Konigsvinteru (Nemačka), gde su se okupili visoki predstavnici sedam najrazvijenijih država Zapada i EU.

„Na kraju krajeva, ove potrebe za obnovom uglavnom se odnose na budućnost. Zato smo fokusirani više na budžetske potrebe Ukrajine u sledeća tri meseca, nego na rekonstrukciju”, dodao je američki sagovornik britanske agencije.

Početkom sedmice izgledi za skoro oblikovanje „Maršalovog plana” za Ukrajinu delovali su drugačije. Ukrajini je neophodan bilion američkih dolara za poratnu obnovu zemlje, rekao je ukrajinski šef diplomatije Dmitro Kuleba na skupu šefova diplomatije država članica EU u ponedeljak u Briselu. Prethodno je u nedelju objavio da članice G-7 pozitivno gledaju ne samo na plenidbu ruske imovine u inostranstvu, već i na usmeravanja tih sredstava (kako je napomenuo, reč je o stotinama milijardi evra), za „obnavljanja naše države”. Slično stanovište prethodnih dana istakao je i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel.

„Potpuno sam ubeđen da je izuzetno važno ne samo zamrznuti (ruska) sredstva, već i omogućiti da budu konfiskovana i učinjena dostupnim za obnovu (Ukrajine)”, ocenio je Mišel. A u Berlinu je prošle sedmice zvanično bilo i inicijativa da se zaplene devizna sredstva ruske Centralne banke (u vrednosti od oko 340 milijardi dolara) i ustupe za Ukrajinu.

U međuvremenu, američka ministarka finansija Dženet Jelen, pred okupljanje G-7, ne izgovarajući reči „Maršalov plan”, pozvala je na ekonomsku pomoć Ukrajini velikih razmera, preneo je Blumberg.

„Konačno, Ukrajini će biti neophodna velika podrška i privatne investicije za rekonstrukciju i oporavak, slično zadatku obnove Evrope nakon 1945. godine. Jasno je da do sada objavljena bilateralna i multilateralna podrška neće biti dovoljna da podmiri potrebe Ukrajine, čak ni kratkoročno”, ukazala je Jelenova.

Pred susret s Ursulom fon der Lajen, predsednicom Evropske komisije (EK), Jelenova je primetila da se Amerika već snažno obavezala na finansiranje Ukrajine i da je jasno da je EU „veoma ozbiljna u želji da pruži i neophodnu pomoć”, javio je portal „Juronjuz”. Jelenova je, kako je izvestio „Volstrit džornal”, usput otkrila da tokom razmene mišljenja „evropski partneri govore o naftnom embargu protiv Rusije naredne godine”. U tom slučaju, da li bi se već sad mogao pretpostaviti ishod očekivane debate o naftnom embargu na neformalnom samitu lidera EU, koji se održava 3. i 31. maja?

Bilo kako bilo, pred ministrima finansija G-7 juče su se našle procene eksperata da bi projekat postratne obnove i izgradnje Ukrajine mogao da košta između 500 miliona i dva biliona evra, zavisno od dužine sukoba i razmera razaranja, navode izvori na Ostrvu. U jeku rekordnog rasta inflacije na dve obale Atlantika, dramatičnog skoka globalnih cena energenata, stalnog obaranja vrednosti evra, posebno od 24. februara i najnovijeg ovonedeljnog plana „zelene energetske budućnosti” EU, koji podrazumeva nova zaduživanja u vrednosti od pre 190 milijardi evra... poratna obnova i izgradnja Ukrajine kao da su pale u drugi plan.

Rekonstrukcija Ukrajine nadvila se nad dnevni red G-7, ali tu su i druge teme, poput potencijalne svetske krize s hranom („Rusija je krivac”, već je istaknuto u Konigvinsteru), rastućih dugova, poreskih reformi, klimatskih promena, poremećenih lanaca snabdevanja... Finansijski durbin Zapada tako je u slučaju „Ukrajina” izgleda ipak usmeren samo na vrlo blisku budućnost, s osloncem na nedavnu kratkoročnu procenu MMF-a i zvaničnog Kijeva. Naime, finansijske potrebe Ukrajine (za namirivanje plata zaposlenih u javnim službama i rad državne administracije) iznose oko pet milijardi dolara mesečno, izračunali su Institucija „Breton Vuds” i kabinet predsednika Volodimira Zelenskog. Upravo tih 15 milijardi dolara spremne su članice G-7 da uplate Kijevu, u ovom trenutku izgleda pre kao „grant”, odnosno poklon, nego kao kredite, javile su juče agencije. Amerika je najavila spremnost da pokrije polovinu te sume. S ove strane Atlantika, Ursula fon der Lajen je već najavila da će iz budžeta EU biti izdvojeno još devet milijardi evra za hitnu makrofinansijsku pomoć Ukrajini u 2022. godini: „EU ima odgovornost i strateški interes da bude lider rekonstrukcije Ukrajine”.

Predsednica EK je pritom ocenila da EU ne bi trebalo da bude jedina koja će doprinositi investicijama za obnovu Ukrajine. Ko će se, kada, po kojoj ceni i pod kojim uslovima pridružiti ovom poduhvatu iz budućnosti, ostaje da se vidi.

Inače, Nemačka je na kraju ipak raspršila očekivanja Kijeva i Brisela da se konfiskovana ruska imovina u inostranstvu, na primer devizna sredstva Centralne banke Rusije, može tek tako upotrebiti za obnovu Ukrajine.

„Dobijanje pristupa zamrznutom novcu legalno je, samo nije lako”, uviđa i Analena Berbok, nemačka šefica diplomatije.

Komentari10
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

električar
Zapad je izgleda odlučio da pošalje pare za obnovu ne postavljajući uslov da Ukrajina mora da bude oslobodjena od Rusa. Izgleda da će oni da daju lovu i ako Rusi ostvare u potpunosti svoje planove, tj. ako celu Ukrajinu oslobode od nacista i zaustave se na granicama Poljske ... Velikodušno, nema šta ...
Sтарая пластинка
Još ako je neko poslužio tursku, pa da ubadaju prst u soc da vide šta će biti i koliko para da naštampaju... A leto brzo prođe...
Маршалов план, на темљима нацизма..!
Нови немачки канцелар, К. Аденауер, био је човек који је доласком нациста на власт јануара 1933. писао је Херману Герингу наводећи своје заслуге за успех нациста. Већ педесетих год. 20. века. реинкарнирао je нацизам. После 1945. успешно се залагао за обуставу денацификације (!?) на шта су пристали Американци (ген. Ајзенхауер) и Британци (Черчил). Уз помоћ „новца сумњивог порекла" реформисали су Немачку и успоставили нову немачку армију, Бундесвер, 1955.г; добрим делом од Хитлеровог Вермахта.
ispravite
Bilion je milijarda! Prva rec teksta je pogresna.
A K I
Ovi računaju na pobedu u Ukrajini, što je mašta malog deteta, jer gde Rus uđe tu pristup zapad nema, apsolutno!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.