Субота, 25.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Заоставштина др Александра Костића биће дигитализована

Посао преузео човек истог имена, презимена и средњег имена – академик и управник Аудиовизуелног архива и Центра за дигитализацију Српске академије наука и уметности
Легат смештеном у рустичној кући у Грочанској чаршији (Фото: З. Атић)

Био је један је од првих професора и декана Медицинског факултета, оснивач Института за хистологију и ембриологију, Ветеринарског факултета, пасионирани љубитељ фотографије, археологије, носилац Легије части, композитор, поета – др Александар Ђ. Костић (1893–1983). Иза њега је остала богата задужбина сачувана у Легату смештеном у рустичној кући у Грочанској чаршији, амбијенталној целини. Да би све ово било спасено од заборава, Српска академија наука и уметности (САНУ) одлучила је да се заоставштина чувеног др Александра Костића дигитализује.

Али како то обично бива, испреплету се чудним стицајем околности судбине и људи. Посао дигитализације преузео је човек истог имена, презимена и средњег имена академик Александар Ђ. Костић, управник Аудиовизуелног архива и Центра за дигитализацију Српске академије наука и уметности. Академик Костић је пре неколико дана са стручним консултантом за дигитализацију Браниславом Војновићем и професорком Нелом Пушкаш са Института за хистологију и ембриологију Медицинског факултета Универзитета у Београду посетио Центар за културу Гроцка, Ранчићеву кућу и Легат др Александра Костића у Гроцкој где их је дочекала Зорица Атић, кустоскиња и директорка установе културе општине Гроцка.

Да живот креира занимљиве заплете, показала је и ова посета јер се испоставило да је академик Костић, тада декан, потписао диплому Зорице Атић стечену на Одсеку историје уметности Филозофског факултета Универзитета у Београду, а она коју деценију касније кустоски радила на заоставштини и формирању легата научника Александра Ђ. Костића у Гроцкој.

– Изгледа да се све поклопило како треба и да ће бити остварен циљ посете, а то је да ће заоставштина бити дигитализована и трајно збринута. Такође, у наредном периоду ће у Ранчићевој кући, у оквиру плодоносне сарадње са професорком Нелом Пушкаш и Институтом за хистологију и ембриологију, бити приређена изложба посвећена Александру Костићу, оснивачу ове институције, која и носи његово име. Ове године се такође обележава јубилеј 100 година од првог предавања из хистологије које је Александар Костић одржао првој генерацији уписаних студената медицине и тиме почетка наставе хистологије на Медицинском факултету, тако да је за Београд и Србију ово важна година културе сећања и подсећања на једну значајну и прегалачку личност, којој се отаџбина одужила заборавом – рекла је Атићева.

Професор др Александар Костић био је свестрана личност чије је деловање оставило дубок траг у области медицинских наука, али и у култури 20. векa. У Дубочају у Гроцкој приликом градње куће 1932. године открио је археолошко налазиште и за наредне генерације прикупио и сачувао богат археолошки материјал.

Легат је 1978. године поклонио општини Гроцка, а он је потом изложен у Ранчићевој кући под називом Завичајни музеј Гроцке (1982). Одатле је повучен због неодржавања и урушавања објекта. На иницијативу Зорице Атић и подршку општине после више година покренут је обиман истраживачки рад, тако да је Легат од 2018. године поново доступан јавности. Рад на сталној поставци реализовао je стручни тим: Зорица Атић, археолози Драгана Стојић и др Милош Спасић, кустоси Музеја града Београда, и археолог Раде Милић из Центра за урбани развој.

Пужеви из Панонског мора

У Легату др Александра Костића у Библиотеци „Илија Гарашанин” у Грочанској чаршији и данас се чувају предмети из праисторије које је он открио. Ту су вилица давнашњег „рођака” коња стара око шест милиона година, делови рунастог мамута, пећинског медведа и дивље свиње који су живели 20.000 година пре нове ере, пужеви из Панонског мора који су „пливали” пре 14 милиона година, остаци римске виле рустике и некрополе настале између другог и трећег века нове ере… Овде се налази и његов дрвени сандук са грађом за први Медицински речник, камен темељац медицинске терминологије у Срба, који је пренео преко гудура Албаније. Познат је и као „први српски сексолог” јер се као хистолог и педагог бавио питањима полног живота човека и залагао за увођење сексуалног образовања у школство, а у Легату је изложен његов рукопис „Основи медицинске сексологије”. Он и његова супруга проф. др Смиља Костић-Јоксић, чувени педијатар, били су добитници Легије части у тренутку када је на свету постојао још само један брачни пар одликован овом медаљом – Марија и Пјер Кири.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Bob Petrovich
Дигитализација је трансформација аналогних процеса и замена аналогних уређаја дигиталним. Дигитизација је пребацивање аналогних записа у дигиталну форму. Кад купимо дигитални фото апарат да замени филмски, ми дигитализујемо наш фото хоби. А кад постојеће фотографије из фото албума уз помоћ скенера пребацујемо на хард драјв ми ДИГИТИЗУЈЕМО своју породичну колекцију. Заоставштина Академика Костића се ДИГИТИЗУЈЕ.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.