Какав диван, диван свет

Свет се убрзано креће напред – у технолошком смислу, дабоме. Перфектно смо усавршили технологије ефикасног контролисања, мрцварења и заглупљивања људи да уништење природе, сламање људског духа, затирање националних посебности и историјски ревизионизам, делују као логични продукти глобалних догађаја у режији технократских елита, њихових (не)видљивих налогодаваца, бирократских помагача и политичких колаборациониста који хорски певају Сачмову „What A Wonderful World”.

Међутим, свет се у социо-антрополошком погледу незадрживо креће уназад, ка новом почетку који ће уследити након што цивилизација тресне о дно првобитне заједнице, додуше на вишем ступњу технолошког развоја. Због тога пандемију ковида 19, рат у Украјини, немаштину и глад који ће уследити, треба посматрати као део истог катаклизмичког сценарија. Не брините, неће то бити катастрофа библијских размера. Преживећемо је, само јаднији и беднији него што смо били раније, духовно обогаљени и подвргнути до сада невиђеним техникама манипулације, условљавања и репресије. И без слободе за коју су крварили наши преци.

Планетарни поремећај потребан је покретачима светских процеса као повод за глобално редефинисање односа, пре свега за успостављање светске државе по узору на ону „врлу” из Хакслијевог романа. Такође, и за орвеловску поделу света на регионалне зоне утицаја које ће функционисати као репресивни технобирократски механизми из Хакслијеве дистопије. Сличан пројекат започет је након катаклизме Другог светског рата али се споро кретао лавиринтима државе благостања, ометан хладноратовским психозама и недовољно развијеним технологијама за манипулисање људском свешћу. Ипак, опстале су глобалне институције моћи – ММФ, СБ, СТО, СЕФ, НАТО, додатно ојачане развојем технологије и идеологијама слободног тржишта и привредног раста. Ратови, заразе, (био)тероризам, економске и избегличке кризе, узроци су и последице рада на глобалној стандардизацији покоравања, контролисања и условљавања људи којима је намењена улога срећних пиона на великој шаховској табли, и замораца у глобалној научној лабораторији. То види свако ко барата елементарним логичким операцијама. Проблем је што већина, ушушкана у комфору ситних задовољстава, одбија да види и логички резонује.

А „Манифест постковидног света” јавно је обелодањен. Учинио је то први човек Светског економског форума. Загонетно је поручио будућим поколењима: „Бићете срећни, а нећете имати ништа.” Сјајна порука, нарочито за милионе жртава неолибералних архитеката који су деценијама бранили локалним владама улагања у здравство, образовање, културу, радничке плате, промовисали слободу тржишта и трговине уместо слободе човека, прокопавали кланце између социјалних слојева и на врху пирамиде глобалне селендре устоличили плутократски клан управљача који се разуздано поигравају с нама. Купују плодну земљу и изворе вода, премрежавају небо, контролишу медије, одређују шта ћемо јести и шта (не)смемо говорити на друштвеним мрежама. Обликују нови свет у којем неће бити места за самосвесне појединце који схватају суштину преваре. Заборавите логоре и масовна стрељања. Самосвесни појединци – модерни дисиденти, „цивилизовано” ће бити уклањани помоћу добрано науљених механизама условљавања – етикетирањима и изопштавањима из друштвене заједнице, блокадама текућих рачуна, (не)могућностима доласка до животних ресурса…

Фашизам у новом паковању исписиваће нова значења дискриминације, слободе мишљења, личног достојанства и психофизичког интегритета појединца…, разуме се у складу са интересима корпорација и глобалних елита. Замислите тек кад у масовну употребу, посредством комерцијалних микроталасних мрежа, груну камере, дронови, поткожни чипови, холограми, виртуелни новац... Оканите се теорија завере! Само размислите о питорескним могућностима манипулисања људима. Узгред, сетите се проницљивих појединаца који су још на почетку пандемије говорили о инфлацији и глади у постковидном свету. Прогањали су их као равноземљаше који шире лажне вести и панику. А данас њихове речи понављају паметњаковићи који су их проглашавали теоретичарима завере. Такви ће нам ускоро објашњавати да је узрок немаштине рат али не и да је прави узрок рата похлепа корпоративног система, те да немамо права да дижемо буне протов његових управљача, високих цена енергената и несташице животних намирница. А ако то ипак учинимо, власти ће „законито” проглашавати ванредна стања и дисциплиновати нас посредством репресивних мера „у складу са законом”. Такав модел већ је прошао за време короне када су широм планете, у име здравља, сузбијана основна људска права и слободе. Нарочито право човека да слободно располаже сопственим телом. Тиме смо се вратили у феудално доба (на вишем ступњу технолошког развоја). Корпорације, политичке елите, моћне породице и појединци, успоставили су властите дигитализоване феуде на којима преживљавају обесправљени али срећни инстаграм кметови спремни да личну слободу и приватност трампе за привидну стабилност. Јер разум увелико робује алгоритмима. Дакле, вратили смо се и у робовласништво. Робујемо банкама јер једино брзим кеш кредитима успевамо да премостимо јаз између растућих цена и стагнирајућих зарада. Још горе, робујемо геостратешким визијама актера велике шаховске партије. Робујемо рату у Украјини који се разбуктао у завршници пандемије лакомутирајућег патогена којем смо такође дуго робовали. И сва је прилика да ће нас глобални сукоб гурнути у првобитну заједницу у којој влада закон јачег. А онда ће широм локалних заселака глобалног села отпочети наоружавања тољагама и свеопшта отимачина животних ресурса зарад пуког преживљавања. Какав диван свет, мој добри Сачмо.

Социолог