Среда, 29.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Подстицање или спотицање талената на часу историје

Дубоко су подељена мишљења експерата о предлогу програма за трећи разред гимназије, што је горућа тема данашње седнице Националног просветног савета
На мукама ће бити и професори који предају градиво (фото Н. Марјановић)

Предлог програма за трећи разред гимназије за ученике са посебним способностима за географију и историју под лупом је стручне јавности. Мишљена експерата, универзитетских професора дубоко су подељена око ваљаности овог документа, који није доступан широј јавности, али јесте срце наставе и учења и требало би да на образовном путу подстиче а не да спотиче даровите ђаке који су натпросечно заинтересовани за изучавање историје. О овој горућој теми данас ће се дебатовати на седници Националног просветног савета (НПС), на коју су позвани сви потписници примедаба које су до сада упућене надлежнима, сазнаје „Политика”.

Поводом усаглашавања ставова о овом документу НПС није покретао ширу стручну расправу. И то образлажу чињеницом да комисију Завода за унапређење образовања и васпитања (ЗУОВ) која је програм скројила чине историчари с Филозофског факултета у Београду, научних института и професори који овај предмет предају у специјализованом гимназијском смеру.

Низ критика, примедаба и сугестија надлежнима, али и јавности, најпре је стигао од групе професора с Катедре за историју српског народа у новом веку Одељења за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду. У допису под насловом „Несувисли предлог програма историје за гимназије” они оцењују да су аутори програма учинили све да се гимназијски смер за историчаре угаси, настава уназади, статус наставника обезвреди, а ученици готово ништа не науче. Ова група критичара подсећа да за ђаке у посебним одељењима за историју и географију нису предвиђени посебни уџбеници из историје и спочитава писцима предлога програма наставе и учења да о томе нису водили рачуна већ су наставницима и ђацима просто препоручили додатну литературу која у највећој мери својим обимом и садржином не одговара узрасту ученика.

Да ту тврдњу и поткрепе, међу неколико примера издвајају и збирку „Велике силе и Срби (1496–1833)” Милоша Ковића која „ни на који начин не може послужити као најважнија за изучавање односа великих сила према Србији и Србима”. Ово дело, чињеница је, стоји прво на списку основне литературе за – наставнике, не у препорученим садржајима за ученике, и то за целину под називом „Карађорђева и Милошева Србија”.

− Препоручени садржаји су често у несагласности, па ученици не могу на прави начин да повезују садржаје из опште и националне историје. Један од примера је целина „Доба револуција 1774–1848” где се уопште не наводи било какво повезивање са Српском револуцијом, која је посебно издвојена као да се догодила сама од себе − указују историчари с Катедре за историју српског народа у новом веку.

Истичу и да се предложене хронолошке границе у програму историје за таленте не подударају с онима из важећих програма за друге смерове гимназије. Подсећају да је за специјализована одељења уместо тематског враћен ранији, хронолошки принцип, чије су последице, процењују, искључиво бубање чињеница.

Готово укорак с њиховим примедбама иду и сугестије Друштва историчара Србије (ДИС) „Стојан Новаковић” упућене надлежнима, а у које је наш лист имао увид. И ту се наглашава да би програм по коме ће од септембра учити даровити гимназијалци трећег разреда ваљало, колико је могуће, тематски и хронолошки ускладити с оним по којем уче њихови вршњаци у друштвено-језичком смеру. Исказана је и бојазан да би програм за четврти разред могао бити изузетно обиман и несавладив, ако би на крају трећег разреда ђаци у одељењима за историју тематски и хронолошки каснили у односу на вршњаке са других гимназијских смерова. У том случају, могло би се десити да се на великој матури пред даровитима за историју нађу питања из лекција до којих нису стигли, скрећу пажњу наставници у чије име ДИС говори.

− Предложени програм потребно је радикално скратити избацивањем многих појава и личности које нису посебно значајне за историју овог простора или народа. Појачати националне садржаје у односу на опште. Избацити неадекватну литературу... − неке су од општих примедаба ДИС-а.

Међу посебним сугестијама предлажу да се назив целине „Карађорђева и Милошева Србија” замени Аутономном српском кнежевином или Кнежевином Србијом, да би се јасно истакао настанак државе и развој српске државности, а да уместо „устаничка Србија” како стоји у предлогу, пише Српска револуција, јер се већ наводе бројне револуције, па чак и Низоземска која нема битне везе са Србијом, по оцени чланова овог стручног друштва.

Све ове критике стигле су министру просвете, НПС-у и ЗУОВ-у. Тек с потписмом ресорног министра програм наставе може да се објави у „Службеном гласнику” и ступи на снагу. Очита је намера критичара да се овај важан документ, још док је на нивоу предлога, врати на исправку и дораду у ЗУОВ, где је и настао. Да ли ће тако и бити, у крајњој линији пресудиће министар након увида у мишљење НПС-а, иако није у обавези да уважи став овог најстручнијег саветодавног тела. Расправа НПС-а о „спорном” програму за историју је заподенута, не и окончана, зато се савет још није изјаснио.

Проблематична разлика у хронолошким границама

Предлог програма коме део историчара приписује гомилу мањкавости, урађен је по „Смерницама за израду програма наставе и учења за предмет историја у специјализованом смеру гимназије за ученике са посебним способностима за географију и историју”, подсећају у ЗУОВ-у. Те смернице 2020. године припремила је саветодавна радна група, образована решењем тадашњег министра просвете Младена Шарчевића у којој су експерти за историју били Срђан Пириватрић, Милош Ковић, Момчило Павловић, Жарко Петковић, Небојша Шулетић и Горан Милорадовић. Смернице су добиле позитивно мишљење НПС-а.

− У том документу су дефинисане и хронолошке границе у програмима за други, трећи и четврти разред, које се разликују од оних у програмима за „редовну” гимназију општег типа и друштвено-језичког смера. На седници НПС-а, у мају прошле године, на којој је разматран предлог програма историје за други разред, представници ЗУОВ-а су изнели аргументе о могућим негативним последицама постојања разлике у хронолошким границама међу програмима за „редовну” и „специјализовану” гимназију, али они нису уважени. Неизводљиво је да у програму за трећи разред хронолошке границе буду исте као у програму за „редовну” гимназију − објашњавају у ЗУОВ-у.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Онај Прави
Подршка за професора Ковића.Борба за историју се наставља.Треба истерати лажи из историје. Ово што сад деца уче то није историја.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.