Nedelja, 03.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Podsticanje ili spoticanje talenata na času istorije

Duboko su podeljena mišljenja eksperata o predlogu programa za treći razred gimnazije, što je goruća tema današnje sednice Nacionalnog prosvetnog saveta
На мукама ће бити и професори који предају градиво (фото Н. Марјановић)

Predlog programa za treći razred gimnazije za učenike sa posebnim sposobnostima za geografiju i istoriju pod lupom je stručne javnosti. Mišljena eksperata, univerzitetskih profesora duboko su podeljena oko valjanosti ovog dokumenta, koji nije dostupan široj javnosti, ali jeste srce nastave i učenja i trebalo bi da na obrazovnom putu podstiče a ne da spotiče darovite đake koji su natprosečno zainteresovani za izučavanje istorije. O ovoj gorućoj temi danas će se debatovati na sednici Nacionalnog prosvetnog saveta (NPS), na koju su pozvani svi potpisnici primedaba koje su do sada upućene nadležnima, saznaje „Politika”.

Povodom usaglašavanja stavova o ovom dokumentu NPS nije pokretao širu stručnu raspravu. I to obrazlažu činjenicom da komisiju Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV) koja je program skrojila čine istoričari s Filozofskog fakulteta u Beogradu, naučnih instituta i profesori koji ovaj predmet predaju u specijalizovanom gimnazijskom smeru.

Niz kritika, primedaba i sugestija nadležnima, ali i javnosti, najpre je stigao od grupe profesora s Katedre za istoriju srpskog naroda u novom veku Odeljenja za istoriju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. U dopisu pod naslovom „Nesuvisli predlog programa istorije za gimnazije” oni ocenjuju da su autori programa učinili sve da se gimnazijski smer za istoričare ugasi, nastava unazadi, status nastavnika obezvredi, a učenici gotovo ništa ne nauče. Ova grupa kritičara podseća da za đake u posebnim odeljenjima za istoriju i geografiju nisu predviđeni posebni udžbenici iz istorije i spočitava piscima predloga programa nastave i učenja da o tome nisu vodili računa već su nastavnicima i đacima prosto preporučili dodatnu literaturu koja u najvećoj meri svojim obimom i sadržinom ne odgovara uzrastu učenika.

Da tu tvrdnju i potkrepe, među nekoliko primera izdvajaju i zbirku „Velike sile i Srbi (1496–1833)” Miloša Kovića koja „ni na koji način ne može poslužiti kao najvažnija za izučavanje odnosa velikih sila prema Srbiji i Srbima”. Ovo delo, činjenica je, stoji prvo na spisku osnovne literature za – nastavnike, ne u preporučenim sadržajima za učenike, i to za celinu pod nazivom „Karađorđeva i Miloševa Srbija”.

− Preporučeni sadržaji su često u nesaglasnosti, pa učenici ne mogu na pravi način da povezuju sadržaje iz opšte i nacionalne istorije. Jedan od primera je celina „Doba revolucija 1774–1848” gde se uopšte ne navodi bilo kakvo povezivanje sa Srpskom revolucijom, koja je posebno izdvojena kao da se dogodila sama od sebe − ukazuju istoričari s Katedre za istoriju srpskog naroda u novom veku.

Ističu i da se predložene hronološke granice u programu istorije za talente ne podudaraju s onima iz važećih programa za druge smerove gimnazije. Podsećaju da je za specijalizovana odeljenja umesto tematskog vraćen raniji, hronološki princip, čije su posledice, procenjuju, isključivo bubanje činjenica.

Gotovo ukorak s njihovim primedbama idu i sugestije Društva istoričara Srbije (DIS) „Stojan Novaković” upućene nadležnima, a u koje je naš list imao uvid. I tu se naglašava da bi program po kome će od septembra učiti daroviti gimnazijalci trećeg razreda valjalo, koliko je moguće, tematski i hronološki uskladiti s onim po kojem uče njihovi vršnjaci u društveno-jezičkom smeru. Iskazana je i bojazan da bi program za četvrti razred mogao biti izuzetno obiman i nesavladiv, ako bi na kraju trećeg razreda đaci u odeljenjima za istoriju tematski i hronološki kasnili u odnosu na vršnjake sa drugih gimnazijskih smerova. U tom slučaju, moglo bi se desiti da se na velikoj maturi pred darovitima za istoriju nađu pitanja iz lekcija do kojih nisu stigli, skreću pažnju nastavnici u čije ime DIS govori.

− Predloženi program potrebno je radikalno skratiti izbacivanjem mnogih pojava i ličnosti koje nisu posebno značajne za istoriju ovog prostora ili naroda. Pojačati nacionalne sadržaje u odnosu na opšte. Izbaciti neadekvatnu literaturu... − neke su od opštih primedaba DIS-a.

Među posebnim sugestijama predlažu da se naziv celine „Karađorđeva i Miloševa Srbija” zameni Autonomnom srpskom kneževinom ili Kneževinom Srbijom, da bi se jasno istakao nastanak države i razvoj srpske državnosti, a da umesto „ustanička Srbija” kako stoji u predlogu, piše Srpska revolucija, jer se već navode brojne revolucije, pa čak i Nizozemska koja nema bitne veze sa Srbijom, po oceni članova ovog stručnog društva.

Sve ove kritike stigle su ministru prosvete, NPS-u i ZUOV-u. Tek s potpismom resornog ministra program nastave može da se objavi u „Službenom glasniku” i stupi na snagu. Očita je namera kritičara da se ovaj važan dokument, još dok je na nivou predloga, vrati na ispravku i doradu u ZUOV, gde je i nastao. Da li će tako i biti, u krajnjoj liniji presudiće ministar nakon uvida u mišljenje NPS-a, iako nije u obavezi da uvaži stav ovog najstručnijeg savetodavnog tela. Rasprava NPS-a o „spornom” programu za istoriju je zapodenuta, ne i okončana, zato se savet još nije izjasnio.

Problematična razlika u hronološkim granicama

Predlog programa kome deo istoričara pripisuje gomilu manjkavosti, urađen je po „Smernicama za izradu programa nastave i učenja za predmet istorija u specijalizovanom smeru gimnazije za učenike sa posebnim sposobnostima za geografiju i istoriju”, podsećaju u ZUOV-u. Te smernice 2020. godine pripremila je savetodavna radna grupa, obrazovana rešenjem tadašnjeg ministra prosvete Mladena Šarčevića u kojoj su eksperti za istoriju bili Srđan Pirivatrić, Miloš Ković, Momčilo Pavlović, Žarko Petković, Nebojša Šuletić i Goran Miloradović. Smernice su dobile pozitivno mišljenje NPS-a.

− U tom dokumentu su definisane i hronološke granice u programima za drugi, treći i četvrti razred, koje se razlikuju od onih u programima za „redovnu” gimnaziju opšteg tipa i društveno-jezičkog smera. Na sednici NPS-a, u maju prošle godine, na kojoj je razmatran predlog programa istorije za drugi razred, predstavnici ZUOV-a su izneli argumente o mogućim negativnim posledicama postojanja razlike u hronološkim granicama među programima za „redovnu” i „specijalizovanu” gimnaziju, ali oni nisu uvaženi. Neizvodljivo je da u programu za treći razred hronološke granice budu iste kao u programu za „redovnu” gimnaziju − objašnjavaju u ZUOV-u.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Онај Прави
Подршка за професора Ковића.Борба за историју се наставља.Треба истерати лажи из историје. Ово што сад деца уче то није историја.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.