Немојте се бринути унапред, дајте све од себе

Средњошколски матуранти у јуну завршавају један циклус свог школовања. Радују се завршетку великог посла и свим оним лепим стварима које прате матуру. Међутим, с тим узбудљивим месецом у њиховим животима у вези је нови изазов. Полагање пријемног испита за факултете. Зебња, страх, неизвесност исхода. Довољно за трему на испиту.

Трема је незаобилазни део свих значајних догађаја у нашем животу, па и испита. Не можемо у потпуности да је се ослободимо, али можемо да је контролишемо. Уосталом, одређен ниво треме нас стимулише да будемо фокусиранији и ефикаснији у раду.

Не слушајте „негативце”

Основа треме је страх од некомпетентности и, последично, неуспеха. Трема ствара доживљај да особа није дорасла нечему. Да ли су матуранти, после дванаест година школовања, оспособљени да положе пријемни испит? Наравно да јесу. Дакле, тај страх треба одбацити као нереалан. Како надвладати страх од лошег исхода? Неуспеси се дешавају, али колика је вероватноћа да ће ученици то доживети ако су се добро припремили? Зашто се фокусирати на негативан исход који се вероватно неће десити?

У циљу смањења треме потребно је почети с психолошком припремом раније. Предуслов самопоуздања је добра припрема за испит. Истрајно учење и преслишавање помоћи ће матурантима да смање ниво треме на пријемном испиту. Пријемни испит је прилика да још једном покажу знање.

У дугорочној психолошкој припреми важно је да средњошколци увиде да имају разлога да верују у себе, да су у току школовања и у непосредној припреми за полагање довољно научили да би положили испит.

Размишљања и разрада сценарија лоших исхода вишеструко је деструктивна, троши енергију, демотивише и ствара лоше расположење, уз низ симптома као што су несаница, промене апетита, главобоље и друго. Психолошки је важно фокусирати се на позитиван исход и замишљање осећања у тренутку када матуранти сазнају да су успели да пређу једну степеницу више и постану бруцоши жељеног факултета.

За психолошку припрему за пријемни испит изузетно је важан став родитеља. Ако родитељи примете да је њихов матурант превише забринут, обесхрабрен и уплашен, потребно је истрајати у разговорима све док се не умање страх и брига. Подршка, разумевање, приче и анегдоте о треми и успесима родитеља ће помоћи у томе. Изјаве попут „дај све од себе и биће добро, нећемо се бринути унапред... верујемо у тебе” позитивно утичу на веру у себе.

Додатну сигурност уливају и разговори и о другим опцијама. Суочавање с чињеницом да се и после евентуалног неуспеха може наћи конструктивно решење прилично ће умирити матуранта.

Често родитељи имају веће страхове од ученика. Ако су превише анксиозни, добро је да препусте другом родитељу или члану породице да умири и охрабри ученика. Деца осећају родитељску бригу и страх, и то им ствара додатно оптерећење. Верујте у свог матуранта и он ће веровати у себе.

Удахни, издахни

Важно је да се будући студент пред испит добро одмори и наспава. Учење за пријемни треба завршити најкасније у раним послеподневним сатима. Корисно је после тога прошетати се у друштву добро расположених пријатеља.

На испит ваља кренути раније да би се избегао стрес због евентуалног кашњења. Пре почетка испита треба избегавати разговоре с другим кандидатима који разрађују могуће „катастрофе”, тешка питања, малу пролазност итд. Страх других подиже ниво наше треме, зато је добро не упуштати се у овакве приче.

Непосредна психолошка припрема за испит има свега неколико компоненти. У сали за полагање пријемног испита потребно је релаксирати се пре почетка рада. Полако, лагано и дубоко удисати и издисати ваздух и опуштати рамена и тело.

Када се осети трема, после констатације „природно је да имам трему на испиту” не улазити у даље анализе. Деструктивне мисли као што су „страшно је што имам трему, блокираћу се, пашћу на пријемном... катастрофа” направиће штету.

За опуштање помаже и присећање на неке ситуације у којима смо били успешни и осећања поноса, снаге и самопоуздања која су тада била присутна.

Када се почне с радом, важно је концентрисати се на питања и задатке, а не размишљати о резултату испита. Циљ је бити довољно добар и дати све од себе. Више од тога не можемо. Питања на која се не зна одговор не доживљавати као трагедију, прећи на следећа. Често се накнадно сетимо одговора.

После свега матурантима треба честитати на положеном не само пријемном већ и животном испиту. Научили су да савладају трему. То је први корак у школовању будућих академских грађана.

Психолог, психотерапеут