Испражњене касе 15 од укупно 16 привредних судова

У Привредном апелационом суду тренутно се налази 4.800 предмета по жалбама на одлуке о одштетама због повреде права на суђење у разумном року, сазнаје „Политика”. Сви првостепени привредни судови, осим једног, имају блокиране рачуне. Због исплате накнаде штете чак 15 од 16 привредних судова у Србији је блокирано.

Када судија Привредног суда у Краљеву путује у судску јединицу у Крушевцу – гориво плаћа из свог џепа. Судије Привредног суда у Крагујевцу не могу да користе телефонске апарате у својим канцеларијама, јер рачуни нису плаћени већ дуже време. Зато делиоци правде разговоре обављају преко својих мобилних телефона. Све што им је потребно за рад, почевши од папира за штампање, купују сами.

Ове информације чуле су се на стручном семинару „Суђење у разумном року”, који је недавно организовала „Кец група” у Београду. О пракси наших судова и суда у Стразбуру говориле су судије Врховног касационог суда (ВКС) у пензији Снежана Андрејевић и Љубица Милутиновић и судија Привредног апелационог суда Данијела Дукић.

– Право на правично суђење подразумева и право на приступ суду, које може бити повређено високим судским трошковима и таксама. Такође је важно и благовремено извршење пресуде. Увек треба имати у виду целину судског поступка. Ако правоснажна пресуда није извршена, то је исто као да никада нисте ни имали судску заштиту – рекла је судија Снежана Андрејевић.

Судија Љубица Милутиновић нагласила је да Европски суд за људска права увек досуђују нематеријалну штету коју је грађанин имао док је трпео дуготрајни поступак. Утврђују се све околности, па се узима у обзир и да ли је подносилац представке сам допринео одуговлачењу процеса.

Судија Данијела Дукић навела је да спорим суђењима у привредним споровима и стечајним поступцима често доприносе неки други државни органи, као што су агенције за лиценцирање стечајних управника и за осигурање депозита. Предложила је измену закона, тако да се у буџету формира посебна ставка за овај вид накнаде штете, како би се избегло да судови буду у блокади.

Закон о заштити права на суђење у разумном року ступио је на снагу 1. јануара 2016. године. Њиме је прописано да може бити досуђена одштета од 300 до 3.000 евра, али закон није дефинисао које је то оптимално време у коме се суђење мора завршити. Пракса Европског суда показала је да је право на суђење у разумном року повређено када судски поступак није правоснажно окончан три године од тренутка када је покренут.

Ово је Уставом Србије и Европском конвенцијом о људским правима гарантовано као део права на правично суђење. Сматра се да нема правичности ако се на правду предуго чека. Није мали број случајева који су се толико одужили да грађани нису доживели коначну пресуду.

Судија има законску обавезу да напише извештај у коме ће објаснити зашто поступак није завршен за две године у првом степену и за годину дана у другом степену. У овим извештајима може се уочити какав је био ток суђења и због чега је долазило до одлагања рочишта и застоја у заказивању термина.

Одуговлачењу некада доприносе судије, некада адвокати и странке злоупотребом процесних овлашћења. Има случајева када је до застоја дошло стицајем објективних околности. Мањкавости система, као што је недовољан број судија, мали број судница и недостатак услова за рад – нису за суд у Стразбуру „извињавајући разлози”.

Сматра се да је држава дужна да сваком грађанину обезбеди право на правично суђење, а у оквиру тог права и суђење у разумном року. Зато је увек држава дужна да плати штету, и то у року од три месеца после доношења пресуде Европског суда за људска права у Стразбуру. Ако се утврди да је судија својим поступањем „скривио” предуго трајање суђења, држава може то да надокнади из његовог џепа, али тек пошто исплати одштету грађанину чије је право повређено.

Грађани су се раније обраћали Уставном суду који је годинама био затрпан жалбама. Ако домаћи суд не утврди повреду права и када грађанин исцрпи сва правна средстава у нашој земљи – обраћа се Европском суду за људска права у Стразбуру.

Притвор је питање менталитета

Питање одштета због повреде права на правично суђење актуелно је и у кривичним поступцима, нарочито у случајевима где је одређен притвор. Судије Снежана Андрејевић и Љубица Милутиновић нагласиле су да је притвор само мера за обезбеђење присуства окривљеног и да зато није оправдано његово предуго трајање. Када дође до ослобађајуће пресуде, висина одштете зависи од времена проведеног иза решетака.

„То је питање менталитета. Код нас је притвор све. Јавност у многим случајевима сматра да је важно да се осумњиченом одреди притвор, макар никада не био осуђен”, рекла је судија Андрејевић.

Тужбе од 450 речи до 150 страна

У нашим судовима рочишта се одлажу због „истека радног времена” или зато што је записничарка „отишла на едукацију”. Приликом посете судовима у Риму, имали смо прилику да видимо да се вођење записника поверава једном од адвоката који има најлепши рукопис, а у Немачкој смо се уверили да судије саме воде записнике, навела је судија Снежана Андрејевић.

Судија Данијела Дукић сазнала је приликом посете суду у Бостону да је дужина тужби ограничена на 450 речи, а све преко тога се – не узима у разматрање. Код нас се тужбе понекад пишу и на 150 страна. То су „детаљи” који такође утичу на трајање судског поступка.