Петак, 07.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
O ЖИВОТУ СТАРИХ НА КОНГРЕСУ ПСИХОЛОГА

Најтеже им падају редови код лекара

(Фото Н. Марјановић)

У жељи да установе да ли у Диспечерском центру Хитне помоћи старост пацијената утиче на брзину реаговања лекара ове медицинске установе, тим лекара из Хитне помоћи и КБЦ „Звездара” анализирао је 1.667 позива особа које су се жалили на бол у грудима. Резултати њиховог истраживања говоре да особе старије од 65 година чекају чак 68 секунди више да се њихов позив додели, то јест проследи екипама на терену у односу на оне који су млађег животног доба. Осим тога, старијим пацијентима ређе се додељује ознака „хитно један”, иако их њихове године живота сврставају у витално угроженије особе. Ово је само један пример који је др Ивана Петровић, професорка психологије на Филозофском факултету у Београду, навела као илустрацију тезе да је дискриминација старијих присутна у готово свим сферама друштва – чак и у области здравства.

Говорећи о свеприсутном феномену „ејџизма” на 70. Конгресу психолога Србије, који jе одржаn од 25. до 28. маја у Врњачкој Бањи, она је указала на својеврсни парадокс – иако стари представљају све бројнију популацију на планети, однос према нашим седокосим суграђанима често је обојен дискриминацијом.

– У Србији живи око 2.600.000 пензионера, а процене говоре да ће до 2050. године сваки четврти становник Србије бити старији од 65. година. За непуне три деценије стари ће чинити трећину становника Европске уније и петину грађана Сједињених Америчких Држава. Резултати једног истраживања говоре да је чак 80 одсто људи старијих од 60 година доживело проблеме са памћењем и физичким оштећењима, око 60 процената их било је предмет вицева на тему ејџизма, а трећина је била игнорисана у друштву, односно није било озбиљно схваћена због својих година. У Србији просечна пензија није довољна за минималну потрошачку корпу (са изузетком војних пензија), а пандемија вируса корона довела је до социјалне изолације старих и њихове дискриминације – њима је била ограничена слобода кретања у већој мери него осталима – навела је др Ивана Петровић.

Иако се због реформе пензионог система стално подиже старосна граница одласка у пензију, а запослени све дуже остају у радном односу, у домену запошљавања присутне су предрасуде да су припадници трећег доба старији и непродуктивни, болешљивији, да слабије уче и усвајају нове вештине и показују већи отпор променама. Због тога су у многим земљама света старији радници теже запошљива категорија, а најпожељнија старост за запошљавање је између 25 и 35 година.

– У нашој култури постоје снажне емоционалне везе са припадницима трећег доба, односно бакама и декама, али ову врсту односа не успевамо да пренесемо у јавне политике. Према старости треба имати реалан однос – седамдесете нису нове педесете, иако су неке рекламе пуне митова у којима се негирају дегенеративне промене, когнитивно опадање и депресија. С друге стране су рекламе у којима се нуде потрошачки кредити за стару популације и бакама и декама суптилно сугерише како треба да подигну кредит да би унуцима купили све што они желе. Негде између ова два мита, треба сместити реалност у којој старе особе живе и имати пуно поштовање према њиховим годинама и животном искуству – закључила је Ивана Петровић, наводећи пример Владе Стевановића, најстаријег учесника Београдског маратона 2021. године, у чију је крштеницу уписана 1934. година.

Њене опсервације у складу са са закључцима изнесеним у посебном годишњем  извештају поверенице за заштиту равноправности о дискриминацији старијих грађана и грађанки у Србији. У њему се наводи да се дискриминација старијих испољава у готово свим областима живота – од поступака пред органима јавне власти, приликом пружања јавних услуга, у области социјалне и здравствене заштите, пензијског и инвалидског осигурања, рада и запошљавања, имовинских права, становања, образовања, културе и спорта, као и у области јавног информисања и медија.

Овај основ дискриминације често се појављује у и комбинацији с још неким личним својством – инвалидитетом, здравственим стањем или полом, што је чест случај код дискриминације старијих особа с инвалидитетом у области пружања услуга или коришћења јавних површина. На питање шта им представља највећи проблем у области здравства, две трећине старијих пожалило се на дуго чекање на специјалистичке прегледе, недостатак лекара специјалиста и удаљеност здравствених услуга.


Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Beograd
Sve tacno,treba nesto preduzeti! Prvo je bila prica da je Covid pa ne moze da se zakaze kod specijaliste.Posle toga da su mesta samo za mladji uzrast,do 65god.! Kad joj je receno da ce RFZO morati da refundira sve racune sa privatnih pregleda, odgovor je bio da ona nije to rekla! Za pocetak da se na ulazima Domova zdravlja stave kutije za primedbe i da se direktori pozabave ovim problemom!
dusan1
Psihologija se bavi tim fenomenom odavno ! Kad čekaš u redu , pogotovu kod zubara ,vreme nikako da prođe a kad si u kafani za čas pPsihologija se bavi tim fenomenom odavno ! Kad čekaš u redu , pogotovu kod zubara ,vreme nikako da prođe a kad si u kafani za čas poleti ! Što se tiče starijih ljudi oni su živeli u Titovoj Jugoslaviji i navikli su i naučeni da uvek nešto čekaju pa im čekanje nekako i 'lakše pada' dok mlađe osobe naučene od detinjstva na nasilje ne čekaju nikog i ništa nego otimaju !
Земунац
Ма ми смо мало са двојним моралом. Када нешто треба да завршимо сви тражимо везу да не би чекали и онда се хвалимо како смо преко везе све брзо завршили. Када немамо везу онда пљујемо оне који иду преко везе. Тако је било и у Титовој Југославији, тако је и сада док се сами не изменимо. Пошто сам и сам у тим неким годинама могу вам рећи да их има доста који одлазе код доктора само да би имали са ким да попричају измишљајући тегобе, које су уствари последица њихових година и неактивног живота.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.