Најтеже им падају редови код лекара

У жељи да установе да ли у Диспечерском центру Хитне помоћи старост пацијената утиче на брзину реаговања лекара ове медицинске установе, тим лекара из Хитне помоћи и КБЦ „Звездара” анализирао је 1.667 позива особа које су се жалили на бол у грудима. Резултати њиховог истраживања говоре да особе старије од 65 година чекају чак 68 секунди више да се њихов позив додели, то јест проследи екипама на терену у односу на оне који су млађег животног доба. Осим тога, старијим пацијентима ређе се додељује ознака „хитно један”, иако их њихове године живота сврставају у витално угроженије особе. Ово је само један пример који је др Ивана Петровић, професорка психологије на Филозофском факултету у Београду, навела као илустрацију тезе да је дискриминација старијих присутна у готово свим сферама друштва – чак и у области здравства.

Говорећи о свеприсутном феномену „ејџизма” на 70. Конгресу психолога Србије, који jе одржаn од 25. до 28. маја у Врњачкој Бањи, она је указала на својеврсни парадокс – иако стари представљају све бројнију популацију на планети, однос према нашим седокосим суграђанима често је обојен дискриминацијом.

– У Србији живи око 2.600.000 пензионера, а процене говоре да ће до 2050. године сваки четврти становник Србије бити старији од 65. година. За непуне три деценије стари ће чинити трећину становника Европске уније и петину грађана Сједињених Америчких Држава. Резултати једног истраживања говоре да је чак 80 одсто људи старијих од 60 година доживело проблеме са памћењем и физичким оштећењима, око 60 процената их било је предмет вицева на тему ејџизма, а трећина је била игнорисана у друштву, односно није било озбиљно схваћена због својих година. У Србији просечна пензија није довољна за минималну потрошачку корпу (са изузетком војних пензија), а пандемија вируса корона довела је до социјалне изолације старих и њихове дискриминације – њима је била ограничена слобода кретања у већој мери него осталима – навела је др Ивана Петровић.

Иако се због реформе пензионог система стално подиже старосна граница одласка у пензију, а запослени све дуже остају у радном односу, у домену запошљавања присутне су предрасуде да су припадници трећег доба старији и непродуктивни, болешљивији, да слабије уче и усвајају нове вештине и показују већи отпор променама. Због тога су у многим земљама света старији радници теже запошљива категорија, а најпожељнија старост за запошљавање је између 25 и 35 година.

– У нашој култури постоје снажне емоционалне везе са припадницима трећег доба, односно бакама и декама, али ову врсту односа не успевамо да пренесемо у јавне политике. Према старости треба имати реалан однос – седамдесете нису нове педесете, иако су неке рекламе пуне митова у којима се негирају дегенеративне промене, когнитивно опадање и депресија. С друге стране су рекламе у којима се нуде потрошачки кредити за стару популације и бакама и декама суптилно сугерише како треба да подигну кредит да би унуцима купили све што они желе. Негде између ова два мита, треба сместити реалност у којој старе особе живе и имати пуно поштовање према њиховим годинама и животном искуству – закључила је Ивана Петровић, наводећи пример Владе Стевановића, најстаријег учесника Београдског маратона 2021. године, у чију је крштеницу уписана 1934. година.

Њене опсервације у складу са са закључцима изнесеним у посебном годишњем  извештају поверенице за заштиту равноправности о дискриминацији старијих грађана и грађанки у Србији. У њему се наводи да се дискриминација старијих испољава у готово свим областима живота – од поступака пред органима јавне власти, приликом пружања јавних услуга, у области социјалне и здравствене заштите, пензијског и инвалидског осигурања, рада и запошљавања, имовинских права, становања, образовања, културе и спорта, као и у области јавног информисања и медија.

Овај основ дискриминације често се појављује у и комбинацији с још неким личним својством – инвалидитетом, здравственим стањем или полом, што је чест случај код дискриминације старијих особа с инвалидитетом у области пружања услуга или коришћења јавних површина. На питање шта им представља највећи проблем у области здравства, две трећине старијих пожалило се на дуго чекање на специјалистичке прегледе, недостатак лекара специјалиста и удаљеност здравствених услуга.