Najteže im padaju redovi kod lekara

U želji da ustanove da li u Dispečerskom centru Hitne pomoći starost pacijenata utiče na brzinu reagovanja lekara ove medicinske ustanove, tim lekara iz Hitne pomoći i KBC „Zvezdara” analizirao je 1.667 poziva osoba koje su se žalili na bol u grudima. Rezultati njihovog istraživanja govore da osobe starije od 65 godina čekaju čak 68 sekundi više da se njihov poziv dodeli, to jest prosledi ekipama na terenu u odnosu na one koji su mlađeg životnog doba. Osim toga, starijim pacijentima ređe se dodeljuje oznaka „hitno jedan”, iako ih njihove godine života svrstavaju u vitalno ugroženije osobe. Ovo je samo jedan primer koji je dr Ivana Petrović, profesorka psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, navela kao ilustraciju teze da je diskriminacija starijih prisutna u gotovo svim sferama društva – čak i u oblasti zdravstva.

Govoreći o sveprisutnom fenomenu „ejdžizma” na 70. Kongresu psihologa Srbije, koji je održan od 25. do 28. maja u Vrnjačkoj Banji, ona je ukazala na svojevrsni paradoks – iako stari predstavljaju sve brojniju populaciju na planeti, odnos prema našim sedokosim sugrađanima često je obojen diskriminacijom.

– U Srbiji živi oko 2.600.000 penzionera, a procene govore da će do 2050. godine svaki četvrti stanovnik Srbije biti stariji od 65. godina. Za nepune tri decenije stari će činiti trećinu stanovnika Evropske unije i petinu građana Sjedinjenih Američkih Država. Rezultati jednog istraživanja govore da je čak 80 odsto ljudi starijih od 60 godina doživelo probleme sa pamćenjem i fizičkim oštećenjima, oko 60 procenata ih bilo je predmet viceva na temu ejdžizma, a trećina je bila ignorisana u društvu, odnosno nije bilo ozbiljno shvaćena zbog svojih godina. U Srbiji prosečna penzija nije dovoljna za minimalnu potrošačku korpu (sa izuzetkom vojnih penzija), a pandemija virusa korona dovela je do socijalne izolacije starih i njihove diskriminacije – njima je bila ograničena sloboda kretanja u većoj meri nego ostalima – navela je dr Ivana Petrović.

Iako se zbog reforme penzionog sistema stalno podiže starosna granica odlaska u penziju, a zaposleni sve duže ostaju u radnom odnosu, u domenu zapošljavanja prisutne su predrasude da su pripadnici trećeg doba stariji i neproduktivni, bolešljiviji, da slabije uče i usvajaju nove veštine i pokazuju veći otpor promenama. Zbog toga su u mnogim zemljama sveta stariji radnici teže zapošljiva kategorija, a najpoželjnija starost za zapošljavanje je između 25 i 35 godina.

– U našoj kulturi postoje snažne emocionalne veze sa pripadnicima trećeg doba, odnosno bakama i dekama, ali ovu vrstu odnosa ne uspevamo da prenesemo u javne politike. Prema starosti treba imati realan odnos – sedamdesete nisu nove pedesete, iako su neke reklame pune mitova u kojima se negiraju degenerativne promene, kognitivno opadanje i depresija. S druge strane su reklame u kojima se nude potrošački krediti za staru populacije i bakama i dekama suptilno sugeriše kako treba da podignu kredit da bi unucima kupili sve što oni žele. Negde između ova dva mita, treba smestiti realnost u kojoj stare osobe žive i imati puno poštovanje prema njihovim godinama i životnom iskustvu – zaključila je Ivana Petrović, navodeći primer Vlade Stevanovića, najstarijeg učesnika Beogradskog maratona 2021. godine, u čiju je krštenicu upisana 1934. godina.

Njene opservacije u skladu sa sa zaključcima iznesenim u posebnom godišnjem  izveštaju poverenice za zaštitu ravnopravnosti o diskriminaciji starijih građana i građanki u Srbiji. U njemu se navodi da se diskriminacija starijih ispoljava u gotovo svim oblastima života – od postupaka pred organima javne vlasti, prilikom pružanja javnih usluga, u oblasti socijalne i zdravstvene zaštite, penzijskog i invalidskog osiguranja, rada i zapošljavanja, imovinskih prava, stanovanja, obrazovanja, kulture i sporta, kao i u oblasti javnog informisanja i medija.

Ovaj osnov diskriminacije često se pojavljuje u i kombinaciji s još nekim ličnim svojstvom – invaliditetom, zdravstvenim stanjem ili polom, što je čest slučaj kod diskriminacije starijih osoba s invaliditetom u oblasti pružanja usluga ili korišćenja javnih površina. Na pitanje šta im predstavlja najveći problem u oblasti zdravstva, dve trećine starijih požalilo se na dugo čekanje na specijalističke preglede, nedostatak lekara specijalista i udaljenost zdravstvenih usluga.