ОПЕК уважио апел Запада

Сагласно френетичним вишемесечним очекивањима Запада, ОПЕК и „ОПЕК плус” – два глобална удружења 23 државе извозника нафте, предвођена Саудијском Арабијом и Русијом – одлучили су јуче да у јулу и августу осетно повећају производњу, за 648.000 барела дневно. Договор постигнут на редовној (видео) седници представника ОПЕК-а и „ОПЕК-а плус” представља значајно одступање од месечне квоте постепеног заједничког додавања нафте тржишту од 432.000 барела, успостављене у мају 2020. године. Претходна квота била је уведена због постепене стабилизације поремећаја на глобалном тржишту подстакнутих пандемијом короне. На вест о повећању летње квоте за 50 одсто, цена барела спустила се јуче на око 112 долара (достигла је вредност око 124 долара, након одлуке ЕУ почетком седмице о парцијалном ембаргу на руску нафту).

У првим извештајима са седнице ОПЕК-а и „ОПЕК-а плус” није било наговештаја да ли је Русија (други светски извозник нафте после Саудијске Арабије) изузета од обавезе да испоштује свој удео у квоти, због фактора мимо њене контроле. У званичном саопштењу ОПЕК-а из седишта у Бечу није прецизирано које су чланице ОПЕК-а и „ОПЕК-а плус” прихватиле да повећају производњу. Према наводима „Фајненшал тајмса”, Саудијска Арабија је сигнализирала западним партнерима да је спремна да повећа производњу нафте и надокнади очекивани пад испорука руских барела због режима санкција.

Поред Саудијске Арабије, простора за додатно пумпање барела имају још Уједињени Арапски Емирати и Ирак, преносе агенције. Истовремено, низ чланица ОПЕК-а (Нигерија, Ангола...) већ месецима се муче да произведу колико им је и претходна квота налагала, наводећи за то техничке и финансијске разлоге. У међувремену, евентуално ослобађање Русије од обавезе да у следећих месец дана достигне свој удео у новој заједничкој квоти за производњу нафте, било би део дипломатског арсенала ОПЕК-а, који је раније, али под другачијим околностима, био стављен на располагање Либији, Ирану и Венецуели.

Било како било, спремност ОПЕК-а и „ОПЕК-а плус” да упркос свему уваже апеле Запада и драстично повећају производњу не би ли оборили рекордно високу цену нафте, уприличена је у деликатном тренутку. Наиме, с једне стране, амерички председник Џозеф Бајден је дан уочи редовног заседања ОПЕК-а и „ОПЕК-а плус” саопштио да Вашингтон краткорочно нема начина да обори тренутно рекордне цене бензина и хране у САД.

„Tренутно се много тога дешава, али идеја да ћемо моћи да притиснемо прекидач, смањимо цену бензина, није вероватнa у блиској будућности. Исто је и кад је реч о храни”, пренео је у среду Си-Ен-Ен изјаву шефа Беле куће.

Најновија одлука ОПЕК-а и „ОПЕК-а плус” донела је видљиво олакшање на светским берзама нафте, али ипак није распршила бројне дилеме проистекле након одлуке ЕУ да себи заведе делимични ембарго на увоз нафте и нафтних деривата из Русије у следећих шест до осам месеци. Наиме, након те одлуке, ЕУ је с Великом Британијом постигла договор да домаћим осигуравајућим друштвима (предвођеним лондонским „Лојдом”) забрани бизнис с глобалним танкерским превозом руске нафте. Та забрана, према одлуци Брисела и Лондона, треба да ступи на снагу за шест месеци. Светске берзе нафте тим поводом се налазе пред низом тренутно неразрешивих загонетки.

На пример, шта ће бити ако Москва или „Росњефт” пре истека рока који је ЕУ себи поставила заврну нафтну славину према Европи? Односно, ако ЕУ остане без најмање три милиона барела нафте дневно? Вишак производних капацитета, којима унутар ОПЕК-а и „ОПЕК-а плус” у овом тренутку располажу једино Ријад, Абу Даби и Багдад, није довољан да задовољи потребе западних, али ни других тржишта.

Брисел је истовремено свестан да је најавом парцијалног „црвеног картона” руској нафти, с временски прецизираним роком, Москви отворио простор трагања за другим купцима барела (по знатно нижим ценама).

„Русија ће пронаћи друге купце своје нафте”, сложили су се у процени ове седмице председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен и портпарол Кремља Дмитриј Песков.

И не само то, Брисел је индиректно већ подстакао купце руске нафте (који не маре много за санкције Запада) да разрађују маштовите варијанте претовара тог енергента – насред Медитерана, дуж западне обале Африке и на Црном мору – известио је „Волстрит џорнал”. Поједини товари тако прикривене руске нафте већ су стигли до купаца на источној обали Америке, као и на тржиште западне Европе, открива амерички дневник.

Западни извори тим поводом упиру прст у Индију, која је наводно постала „кључно глобално раскршће за проток руске нафте”. Што се фактора „забране осигуравања” глобалног прекоморског превоза руске нафте тиче, берзе су тренутно у још једној недоумици.

Наиме, да ли Русија и низ мање-више дискретно заинтересованих купаца (почев од Индије, Кине и Турске) имају довољно сопствене трговачко-танкерске флоте да превезу овај енергент на одредиште? Истовремено, искључење евро-британских осигуравајућих друштава из бизниса с превозом руске нафте отвара простор другим, мањим или смелијим осигуравајућим друштвима за нови „мутни” посао с произвођачем око 10 милиона барела нафте дневно.