OPEK uvažio apel Zapada

Saglasno frenetičnim višemesečnim očekivanjima Zapada, OPEK i „OPEK plus” – dva globalna udruženja 23 države izvoznika nafte, predvođena Saudijskom Arabijom i Rusijom – odlučili su juče da u julu i avgustu osetno povećaju proizvodnju, za 648.000 barela dnevno. Dogovor postignut na redovnoj (video) sednici predstavnika OPEK-a i „OPEK-a plus” predstavlja značajno odstupanje od mesečne kvote postepenog zajedničkog dodavanja nafte tržištu od 432.000 barela, uspostavljene u maju 2020. godine. Prethodna kvota bila je uvedena zbog postepene stabilizacije poremećaja na globalnom tržištu podstaknutih pandemijom korone. Na vest o povećanju letnje kvote za 50 odsto, cena barela spustila se juče na oko 112 dolara (dostigla je vrednost oko 124 dolara, nakon odluke EU početkom sedmice o parcijalnom embargu na rusku naftu).

U prvim izveštajima sa sednice OPEK-a i „OPEK-a plus” nije bilo nagoveštaja da li je Rusija (drugi svetski izvoznik nafte posle Saudijske Arabije) izuzeta od obaveze da ispoštuje svoj udeo u kvoti, zbog faktora mimo njene kontrole. U zvaničnom saopštenju OPEK-a iz sedišta u Beču nije precizirano koje su članice OPEK-a i „OPEK-a plus” prihvatile da povećaju proizvodnju. Prema navodima „Fajnenšal tajmsa”, Saudijska Arabija je signalizirala zapadnim partnerima da je spremna da poveća proizvodnju nafte i nadoknadi očekivani pad isporuka ruskih barela zbog režima sankcija.

Pored Saudijske Arabije, prostora za dodatno pumpanje barela imaju još Ujedinjeni Arapski Emirati i Irak, prenose agencije. Istovremeno, niz članica OPEK-a (Nigerija, Angola...) već mesecima se muče da proizvedu koliko im je i prethodna kvota nalagala, navodeći za to tehničke i finansijske razloge. U međuvremenu, eventualno oslobađanje Rusije od obaveze da u sledećih mesec dana dostigne svoj udeo u novoj zajedničkoj kvoti za proizvodnju nafte, bilo bi deo diplomatskog arsenala OPEK-a, koji je ranije, ali pod drugačijim okolnostima, bio stavljen na raspolaganje Libiji, Iranu i Venecueli.

Bilo kako bilo, spremnost OPEK-a i „OPEK-a plus” da uprkos svemu uvaže apele Zapada i drastično povećaju proizvodnju ne bi li oborili rekordno visoku cenu nafte, upriličena je u delikatnom trenutku. Naime, s jedne strane, američki predsednik Džozef Bajden je dan uoči redovnog zasedanja OPEK-a i „OPEK-a plus” saopštio da Vašington kratkoročno nema načina da obori trenutno rekordne cene benzina i hrane u SAD.

„Trenutno se mnogo toga dešava, ali ideja da ćemo moći da pritisnemo prekidač, smanjimo cenu benzina, nije verovatna u bliskoj budućnosti. Isto je i kad je reč o hrani”, preneo je u sredu Si-En-En izjavu šefa Bele kuće.

Najnovija odluka OPEK-a i „OPEK-a plus” donela je vidljivo olakšanje na svetskim berzama nafte, ali ipak nije raspršila brojne dileme proistekle nakon odluke EU da sebi zavede delimični embargo na uvoz nafte i naftnih derivata iz Rusije u sledećih šest do osam meseci. Naime, nakon te odluke, EU je s Velikom Britanijom postigla dogovor da domaćim osiguravajućim društvima (predvođenim londonskim „Lojdom”) zabrani biznis s globalnim tankerskim prevozom ruske nafte. Ta zabrana, prema odluci Brisela i Londona, treba da stupi na snagu za šest meseci. Svetske berze nafte tim povodom se nalaze pred nizom trenutno nerazrešivih zagonetki.

Na primer, šta će biti ako Moskva ili „Rosnjeft” pre isteka roka koji je EU sebi postavila zavrnu naftnu slavinu prema Evropi? Odnosno, ako EU ostane bez najmanje tri miliona barela nafte dnevno? Višak proizvodnih kapaciteta, kojima unutar OPEK-a i „OPEK-a plus” u ovom trenutku raspolažu jedino Rijad, Abu Dabi i Bagdad, nije dovoljan da zadovolji potrebe zapadnih, ali ni drugih tržišta.

Brisel je istovremeno svestan da je najavom parcijalnog „crvenog kartona” ruskoj nafti, s vremenski preciziranim rokom, Moskvi otvorio prostor traganja za drugim kupcima barela (po znatno nižim cenama).

„Rusija će pronaći druge kupce svoje nafte”, složili su se u proceni ove sedmice predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

I ne samo to, Brisel je indirektno već podstakao kupce ruske nafte (koji ne mare mnogo za sankcije Zapada) da razrađuju maštovite varijante pretovara tog energenta – nasred Mediterana, duž zapadne obale Afrike i na Crnom moru – izvestio je „Volstrit džornal”. Pojedini tovari tako prikrivene ruske nafte već su stigli do kupaca na istočnoj obali Amerike, kao i na tržište zapadne Evrope, otkriva američki dnevnik.

Zapadni izvori tim povodom upiru prst u Indiju, koja je navodno postala „ključno globalno raskršće za protok ruske nafte”. Što se faktora „zabrane osiguravanja” globalnog prekomorskog prevoza ruske nafte tiče, berze su trenutno u još jednoj nedoumici.

Naime, da li Rusija i niz manje-više diskretno zainteresovanih kupaca (počev od Indije, Kine i Turske) imaju dovoljno sopstvene trgovačko-tankerske flote da prevezu ovaj energent na odredište? Istovremeno, isključenje evro-britanskih osiguravajućih društava iz biznisa s prevozom ruske nafte otvara prostor drugim, manjim ili smelijim osiguravajućim društvima za novi „mutni” posao s proizvođačem oko 10 miliona barela nafte dnevno.