Сећање на јунаке и добровољце из балканских ратова

У сећањима на српске јунаке треба се подсетити и на војсковође васојевићког племена. Уочи Првог балканског рата 1912. године, у Доњим Васојевићима је тајно мобилисано и наоружано шест добровољачких батаљона, такозваних заграничара, под командом војводе Лакића Војводића. После ослобођења Берана, од њих је формирана Горњовасојевићка бригада (под командом Радомира Вешовића) и Доњовасојевићка бригада (под командом Авра Цемовића).

С Колашинском и Дурмиторском бригадом ове две васојевићке бригаде чиниле су такозвани Источни одред. Штаб су сачињавали: командант бригадир Јанко Вукотић, начелник штаба командир Мило Матановић, помоћник капетан Вуле Томовић, ађутант командир Нико Пејановић, поручник Шћепан Симоновић и потпоручник Милан Ковачевић, командир ордонанс Мујо Сочица, командант артиљерије Петар Ломпар, интенданти Божо Радовић и Филип Пејовић, благајник Јоко Лаиновић, рачуновођа Душан Влаховић, управник „главног квартира” поручник Божо Новаковић, помоћник поручник Милија Бакић, председник војног суда Милија Вујисић.

Из Горњовасојевићке бригаде треба споменути ове јунаке: Вука Томовића, Радосава Марјановића, Стефана Драговића, Мила Кењића, Вукајла Лабана, Костадина Микића, Драга Бакића и Мила Пламенца. Из Доњовасојевићке бригаде: Мила Саичића, Марјана Вуковића, Томаша Пешића, Сима Чукића, Вука Дабетића и Вукоту Пантовића. Из Источног одреда треба споменути и ове јунаке: Грујицу Дрљевића, Мила Иличковића, Сима Секулића, Ђорђија Маријановића, Величка Бојовића, Михаила Микетића, Грујицу Грдинића, Божа Ђурашковића и Зарију Ракочевића.

С територије Васојевића у Другом балканском рату, против Бугара 1913. године, учествовала су, на Брегалници у Македонији, два комбинована батаљона – Љеворечко-краљски и Требачко-шекуларски, као и Андријевичко-полимски и Велички батаљон, који су сачињавали људство Црногорске дивизије.

По слому бугарске Рилске армије, Црногорска дивизија се вратила у отаџбину, где јој је 2. септембра 1913. године у Колашину, на челу с командантом Јанком Вукотићем, приређен свечани дочек, којем је присуствовао црногорски краљ Никола с читавим двором и главарима.

Поред погибија, рањавања и болести из Црногорске дивизије избачен је из строја, од скоро 13.000 војника, 961 борац, рањена је била 271 особа, 240 их је погинуло или умрло од колере. Од ове заразне болести из Васојевићког батаљона умрли су Милија Бакић, Гојко Драговић, Стеван Томовић и Мираш Дабетић, а погинуо је Зарија Поповић, док је било рањено неколико војника и добровољаца.

Милутин Осмајлић,
Београд