Пехар пун горчине

Коначно је спуштена завеса на финалну серију плеј-офа кошаркашке АБА лиге. Срећа је да је шампиона ипак дао терен, упркос настојањима навијача оба клуба да не буде тако, потпомогнутим распиривањем ватре између утакмица, кошарке и спорта уопште непримереним изјавама и спиновањем челника два натрофејнија српска клуба.

У 20. издању регионалне лиге, наши клубови су 15. пут подигли пехар, чиме свакако можемо да се поносимо, али и те како има разлога да се стидимо оног што је виђено и каква је слика отишла у свет о спорту који нас деценијама уназад прославља и о држави која је немоћна да оргијању на трибинама стане на пут. Руководство лиге допуниће казне за „дневник увреда“ и све остало виђено у финалној утакмици, а када се све буде сабрало, клубови ће морати да плате око 200.000 евра! Звезда ће и у овом „мечу“ освојити титулу, с обзиром да је три пута била домаћин, па сходно томе и одговорнија. Ко је започео, којим интензитетом су актери на терену били изложени свакојаким стресним ситуацијама, најмање је важно. Кључно питање је ко ће почистити сав тај неред који је остао.

И лаику је јасно да су то држава и њени инструменти. Свим починиоцима није тешко открити идентитет, а кривични закон за сваки преступ има предвиђене мере. Друга могућност је да држава остави „вечитима“ у неком периоду празне „јасле“ (само за годину дана добили су укупно око 10 милиона евра) док се не дозову памети и не направе селекцију кога ће да пуштају на трибине. С обзиром да је АБА лига у систему Евролиге (даје учеснике Еврокупа и добија специјалну позивницу за елитно такмичење), не би било лоше ни да се у Барселони мало позабаве овим питањем.

Елем, после 200 минута „чисте“ игре пехар су подигли кошаркаши Црвене звезде и то шести пут, чиме су се изједначили с Партизаном. До егала је по броју трофеја дошао и тренер Дејан Радоњић, који је пети пут „умешао прсте“, као и Душко Вујошевић. Упркос краћој паузи због рада у иностранству (Бајерн), континуитет његовог стручног рада је био кључни фактор, уз групу проверених играча, а заједно су „тешки“ 30 АБА трофеја! Рекордер уз тренера је и Лазић (пет), један мање имају Добрић и Митровић, Давидовац и Кузмић по три, а два пута су пехар подизали Калинић и Волтерс. На другој страни је нула (!), Жељко Обрадовић има девет Евролига, али вратио се у земљу после три деценије, док су играчи били дебитанти у финалној фешти.

Могли су „црно-бели“ да скину противника с трона и били су близу, Расли су током сезоне, играли све квалитетније, али остаће уписано да су изгубили оба финала од Звезде (Куп Кораћа), као и да су ненадано рано, као фаворити, елиминисани из Еврокупа. Очигледно је да за корак више мора још да се поради на селекцији, покуша да се још неки квалитетнији домаћи играч приволи на повратак, односно да већа минутажа и улога младим снагама, којима не мањка талента.

Искуство „црвено-белих“ и шампионски код су исказани и кроз статистику. Радоњић је користио осам српских играча, а Обрадовић два мање. Од 406 поена у финалној серији Звездини су постигли 258, за 628 минута на паркету. На другој страни, од 416 поена, само 136 су „домаћа радиност“, за 358 минута. Појединачно то изгледа овако: Лазаревић (55 минута, 3 поена), Давидовац (115, 48), Митровић (87, 42), Лазић (64, 14), Калинић (123, 51), Добрић 110, 63), Марковић (47, 23), Кузмић (77, 27). Код пораженог: Вукчевић (13, 2), Загорац (95, 12), Аврамовић (123,81), Копривица (25, 14), Смаилагић (76, 20), Трифуновић (26,7). Као што је Партизан могао да „преломи“ серију, могли су то и шампиони у трећој утакмици. Али, једноставно, било је нерелано да неко добије три за редом.

Званични сајт Евролиге је објавио да је Црвена звезда шампион регионалне лиге и учесник елитног такмичења и наредне сезоне, али и Партизан би могао да се нађе, заслужено, у том друштву. Од 18 клубова, са дугогодишњом лиценцом је 12 (Барселона, Реал, Басконија, Олимпијакос, Панатинаикос, Ефес, Фенербахче, Макаби, Армани, Жалгирис, Бајерн и Асвел). Ту су још шампион Еврокупа Виртус, као и Монако који је на исти начин ушао, а задржао се пласманом у „топ 8“. Једно место резервисано је за Албу и Црвену звезду, а уколико ЦСКА који такође има лиценцу не буде дозвољено учешће, остаће две специјалне позивнице. Шанса за „црно-беле“, срећа за нашу кошарку и околност која би знатно смањила тензије на релацији Хумска – Мали Калмегдан.

Добрић МВП финала

У мору једнако заслужних за титулу, Огњен Добрић добио звање најкориснијег играча финалне серије. Он је шести Звездин МВП, после Бобана Марјановића (2015), Стефана Јовића (2016), Чарлса Џенкинса (2017), Билија Берона (2019) и Лендрија Нока (2021). Момак родим из Книна био је и најкортиснији играч финала Првенства Србије 2017. и 2021.

- Јако напорна серија. Само ми знамо кроз шта смо прошли и  колико је било исцрпљујуће. Мислим да смо трофеј заслужили. Тим и струшни штаб, сви смо жестоко радили за ово. Сваки играч, од првог до последњег. Честитам саиграчина на титули, али и играчима Партизана који су дали све од себе, показали су се као прави противник. Трудили су се, јер у одлучујућој утакмици није било назад, улог је био трофеј и Евролига, борили су се фер и поштено. Ово ми је можда и најдража титула - рекао је Добрић.

Загорац: „Могло је и другачије“

Капитен Партизана Раде Загорац, уз спортског директора Зорана Савића, једини је из редова поражених остао на церемонији доделе пехара. Рекао је да је то његова дужност, а спортски је честитао шампионима.

- Мислим да се нисмо снашли добро у околностима које апсолутно нису добре по регионалну и српску кошарку. То је нешто на чему темељно мора да се ради у будућности, проблем који мора да се решава са врха. Звезда нас је у таквим околностима надиграла, мислим да нисмо одреаговали добро, иако сматрам да смо имали велику шансу да освојимо титулу. Нажалост, то нисмо успели, овог пута је отишло на њихову страну, а могло је да оде и на нашу. Сигурно је да може да буде боље. Наша екипа је врло талентована и млада, питање је само да ли ће и колико дуго остати на окупу. Верујем да ће напредовати и да ће у годинама које следе успети да преокрене неке ствари – оценио је Загорац.

Несхватљив потез Калинића

Ако се Урошу Трифуновићу (21) године могу узети као олакшавајућа околност за гест у четвртој утакмици, када је показао непоштовање према противнику, шта тек рећи за поступак Николе Калинића (30), прослављеног репрезентативца. По завршетку пете утакмице дотрчао је до Партизанове клупе и младом колеги се унео у лице, а потом показивао мишиће „црно-белима“, што је могло да изазове невиђени инцидент. Опростити неком и бити пример је врлина, а освета...

Ни накнадно извињење тешко да може да избрише горак укус Калинићевог потеза.

„Извињавам се Трифуновићу, стваро неспортски потез. Само сам хтео да вратим оно што је нама гестикулирао на 30 разлике“, боље да није рекао Калинић.