Pehar pun gorčine

Konačno je spuštena zavesa na finalnu seriju plej-ofa košarkaške ABA lige. Sreća je da je šampiona ipak dao teren, uprkos nastojanjima navijača oba kluba da ne bude tako, potpomognutim raspirivanjem vatre između utakmica, košarke i sporta uopšte neprimerenim izjavama i spinovanjem čelnika dva natrofejnija srpska kluba.

U 20. izdanju regionalne lige, naši klubovi su 15. put podigli pehar, čime svakako možemo da se ponosimo, ali i te kako ima razloga da se stidimo onog što je viđeno i kakva je slika otišla u svet o sportu koji nas decenijama unazad proslavlja i o državi koja je nemoćna da orgijanju na tribinama stane na put. Rukovodstvo lige dopuniće kazne za „dnevnik uvreda“ i sve ostalo viđeno u finalnoj utakmici, a kada se sve bude sabralo, klubovi će morati da plate oko 200.000 evra! Zvezda će i u ovom „meču“ osvojiti titulu, s obzirom da je tri puta bila domaćin, pa shodno tome i odgovornija. Ko je započeo, kojim intenzitetom su akteri na terenu bili izloženi svakojakim stresnim situacijama, najmanje je važno. Ključno pitanje je ko će počistiti sav taj nered koji je ostao.

I laiku je jasno da su to država i njeni instrumenti. Svim počiniocima nije teško otkriti identitet, a krivični zakon za svaki prestup ima predviđene mere. Druga mogućnost je da država ostavi „večitima“ u nekom periodu prazne „jasle“ (samo za godinu dana dobili su ukupno oko 10 miliona evra) dok se ne dozovu pameti i ne naprave selekciju koga će da puštaju na tribine. S obzirom da je ABA liga u sistemu Evrolige (daje učesnike Evrokupa i dobija specijalnu pozivnicu za elitno takmičenje), ne bi bilo loše ni da se u Barseloni malo pozabave ovim pitanjem.

Elem, posle 200 minuta „čiste“ igre pehar su podigli košarkaši Crvene zvezde i to šesti put, čime su se izjednačili s Partizanom. Do egala je po broju trofeja došao i trener Dejan Radonjić, koji je peti put „umešao prste“, kao i Duško Vujošević. Uprkos kraćoj pauzi zbog rada u inostranstvu (Bajern), kontinuitet njegovog stručnog rada je bio ključni faktor, uz grupu proverenih igrača, a zajedno su „teški“ 30 ABA trofeja! Rekorder uz trenera je i Lazić (pet), jedan manje imaju Dobrić i Mitrović, Davidovac i Kuzmić po tri, a dva puta su pehar podizali Kalinić i Volters. Na drugoj strani je nula (!), Željko Obradović ima devet Evroliga, ali vratio se u zemlju posle tri decenije, dok su igrači bili debitanti u finalnoj fešti.

Mogli su „crno-beli“ da skinu protivnika s trona i bili su blizu, Rasli su tokom sezone, igrali sve kvalitetnije, ali ostaće upisano da su izgubili oba finala od Zvezde (Kup Koraća), kao i da su nenadano rano, kao favoriti, eliminisani iz Evrokupa. Očigledno je da za korak više mora još da se poradi na selekciji, pokuša da se još neki kvalitetniji domaći igrač privoli na povratak, odnosno da veća minutaža i uloga mladim snagama, kojima ne manjka talenta.

Iskustvo „crveno-belih“ i šampionski kod su iskazani i kroz statistiku. Radonjić je koristio osam srpskih igrača, a Obradović dva manje. Od 406 poena u finalnoj seriji Zvezdini su postigli 258, za 628 minuta na parketu. Na drugoj strani, od 416 poena, samo 136 su „domaća radinost“, za 358 minuta. Pojedinačno to izgleda ovako: Lazarević (55 minuta, 3 poena), Davidovac (115, 48), Mitrović (87, 42), Lazić (64, 14), Kalinić (123, 51), Dobrić 110, 63), Marković (47, 23), Kuzmić (77, 27). Kod poraženog: Vukčević (13, 2), Zagorac (95, 12), Avramović (123,81), Koprivica (25, 14), Smailagić (76, 20), Trifunović (26,7). Kao što je Partizan mogao da „prelomi“ seriju, mogli su to i šampioni u trećoj utakmici. Ali, jednostavno, bilo je nerelano da neko dobije tri za redom.

Zvanični sajt Evrolige je objavio da je Crvena zvezda šampion regionalne lige i učesnik elitnog takmičenja i naredne sezone, ali i Partizan bi mogao da se nađe, zasluženo, u tom društvu. Od 18 klubova, sa dugogodišnjom licencom je 12 (Barselona, Real, Baskonija, Olimpijakos, Panatinaikos, Efes, Fenerbahče, Makabi, Armani, Žalgiris, Bajern i Asvel). Tu su još šampion Evrokupa Virtus, kao i Monako koji je na isti način ušao, a zadržao se plasmanom u „top 8“. Jedno mesto rezervisano je za Albu i Crvenu zvezdu, a ukoliko CSKA koji takođe ima licencu ne bude dozvoljeno učešće, ostaće dve specijalne pozivnice. Šansa za „crno-bele“, sreća za našu košarku i okolnost koja bi znatno smanjila tenzije na relaciji Humska – Mali Kalmegdan.

Dobrić MVP finala

U moru jednako zaslužnih za titulu, Ognjen Dobrić dobio zvanje najkorisnijeg igrača finalne serije. On je šesti Zvezdin MVP, posle Bobana Marjanovića (2015), Stefana Jovića (2016), Čarlsa Dženkinsa (2017), Bilija Berona (2019) i Lendrija Noka (2021). Momak rodim iz Knina bio je i najkortisniji igrač finala Prvenstva Srbije 2017. i 2021.

- Jako naporna serija. Samo mi znamo kroz šta smo prošli i  koliko je bilo iscrpljujuće. Mislim da smo trofej zaslužili. Tim i strušni štab, svi smo žestoko radili za ovo. Svaki igrač, od prvog do poslednjeg. Čestitam saigračina na tituli, ali i igračima Partizana koji su dali sve od sebe, pokazali su se kao pravi protivnik. Trudili su se, jer u odlučujućoj utakmici nije bilo nazad, ulog je bio trofej i Evroliga, borili su se fer i pošteno. Ovo mi je možda i najdraža titula - rekao je Dobrić.

Zagorac: „Moglo je i drugačije“

Kapiten Partizana Rade Zagorac, uz sportskog direktora Zorana Savića, jedini je iz redova poraženih ostao na ceremoniji dodele pehara. Rekao je da je to njegova dužnost, a sportski je čestitao šampionima.

- Mislim da se nismo snašli dobro u okolnostima koje apsolutno nisu dobre po regionalnu i srpsku košarku. To je nešto na čemu temeljno mora da se radi u budućnosti, problem koji mora da se rešava sa vrha. Zvezda nas je u takvim okolnostima nadigrala, mislim da nismo odreagovali dobro, iako smatram da smo imali veliku šansu da osvojimo titulu. Nažalost, to nismo uspeli, ovog puta je otišlo na njihovu stranu, a moglo je da ode i na našu. Sigurno je da može da bude bolje. Naša ekipa je vrlo talentovana i mlada, pitanje je samo da li će i koliko dugo ostati na okupu. Verujem da će napredovati i da će u godinama koje slede uspeti da preokrene neke stvari – ocenio je Zagorac.

Neshvatljiv potez Kalinića

Ako se Urošu Trifunoviću (21) godine mogu uzeti kao olakšavajuća okolnost za gest u četvrtoj utakmici, kada je pokazao nepoštovanje prema protivniku, šta tek reći za postupak Nikole Kalinića (30), proslavljenog reprezentativca. Po završetku pete utakmice dotrčao je do Partizanove klupe i mladom kolegi se uneo u lice, a potom pokazivao mišiće „crno-belima“, što je moglo da izazove neviđeni incident. Oprostiti nekom i biti primer je vrlina, a osveta...

Ni naknadno izvinjenje teško da može da izbriše gorak ukus Kalinićevog poteza.

„Izvinjavam se Trifunoviću, stvaro nesportski potez. Samo sam hteo da vratim ono što je nama gestikulirao na 30 razlike“, bolje da nije rekao Kalinić.