Самит Америка окупља идеолошке савезнике

Самит Америка, формат који је Бил Клинтон покренуо још 1994. године у Мајамију као део напора да се подстакне слободна трговина од Аљаске до Патагоније, прети да се ове године претвори у скуп идеолошки блиских америчких савезника из региона.

Када Џозеф Бајден у Лос Анђелесу данас буде промовисао „америчко партнерство за економски просперитет” у сали неће бити не само званичних представника Венецуеле, Кубе и Никарагве, које Вашингтон није позвао јер су овим земљама на власти недемократски режими, већ ни мексичког председника Мануела Лопеза Обрадора. А скуп ће, по својој прилици, бојкотовати и лидери Гватемале, Хондураса и Салвадора, земаља из којих највећи број миграната покушава да преко Мексика уђе у САД.

Уругвајски председник Луис Лакал Поу биће оправдано одсутан, јер је позитиван на ковид 19, због чега је морао откаже све обавезе.

Један амерички званичник каже да ће Бајден предложити „амбициозну реформу” Међуамеричке развојне банке (ИДБ), додајући да ће САД такође тражити удео у капиталу банке за кредитирање приватног сектора како би подржале распоређивање приватног капитала. Шеф Беле куће планира да подстакне регионалне иницијативе које би довеле до јачања институција, мобилизације инвестиција, унапређења ланца снабдевања, одрживе трговине и већег коришћења чисте енергије.

САД су прошле године амбициозно прихватиле да буду домаћин „свеамеричког окупљања” од 6. до 10. јуна, с надом да ће самит помоћи да се поправи штета коју је направила претходна администрација у региону. Доналд Трамп је одбио да присуствује претходном самиту у Лими 2018.

Међутим, амбициозни циљ скупа да се потврди примат Сједињених Држава над растућим утицајем Кине у Латинској Америци могао би да буде тешко остварив. Идеолошка конфузија око тога кога треба позвати, скептицизам у погледу посвећености САД проблемима Латинске Америке, али и ниска очекивања да ће доћи до великих споразума у вези с питањима као што су миграција и економска сарадња, према оценама аналитичара и званичника бацила су сенку на самит и пре него што је у понедељак формално почео.

„Американци су у суштини погрешно схватили ситуацију, јер нису предвидели да ће избити гужва око тога ко ће присуствовати скупу”, каже за Ројтерс Андрес Розентал, бивши заменик мексичког министра спољних послова, додајући да самит ризикује да прође анемично.

Иако није искључено да се у Лос Анђелесу појави Хуан Гваидо, кога САД и Запад признају за „легитимног” председника Венецуеле, Николас Мадуро је похвалио „храбар и јасан” став мексичког председника Андреса Мануела Лопеза Обрадора, који је одлучио да не присуствује овонедељном Самиту Америка у Лос Анђелесу. Обрадор саопштио је саопштио да неће присуствовати самиту, јер на њега нису позване све земље из региона, али је најавио да ће председника Џозефа Бајдена посетити у јулу.

Искључивање са самита Венецуеле и Никарагве, предвођених левичарским лидерима, амерички званичници правдају забринутошћу због људских права и недостатка демократије у овим земљама. Вашингтон је гурнуо прст у око Хавани, јер је у Калифорнију позвао кубанске активисте из цивилног друштва, иако је Куба учествовала на претходна два самита. Поводом целе ситуације кубански председник Мигел Дијаз Канел недавно је поручио да неће ићи чак ни ако буде позван, оптужујући САД за „брутални притисак” да скуп учине неинклузивним.

Додатни притисак на учеснике самита покушава да изврши и „караван” од неколико хиљада миграната који је у понедељак из Тапачуле на граници Гватемале кренуо на пут дужи од 3.000 километара према граници САД.

„Мигранти нису криминалци, они су међународни радници”, писало је на транспаренту који су носили учесници овог конвоја. Луис Гарсија из невладине организације „Људско достојанство”, чији представници прате мигранте на овом путу, за АФП каже како хоће да шефовима држава на самиту скрену пажњу на то да жене и деца мигранти и мигрантске породице не треба да буду средство обрачуна у „идеолошким и политичким надметањима”.

Међутим, још није сигурно да ли ће на Самиту Америка бити потписан увор о регионалној сарадњи, који се односи на проблем нелегалне имиграције с којом се САД суочава. Бајденов пакет помоћи од четири милијарде долара за решавање узрока миграције у Централној Америци заглавио се у Конгресу без наговештаја да ће поново „оживети”.