Samit Amerika okuplja ideološke saveznike

Samit Amerika, format koji je Bil Klinton pokrenuo još 1994. godine u Majamiju kao deo napora da se podstakne slobodna trgovina od Aljaske do Patagonije, preti da se ove godine pretvori u skup ideološki bliskih američkih saveznika iz regiona.

Kada Džozef Bajden u Los Anđelesu danas bude promovisao „američko partnerstvo za ekonomski prosperitet” u sali neće biti ne samo zvaničnih predstavnika Venecuele, Kube i Nikaragve, koje Vašington nije pozvao jer su ovim zemljama na vlasti nedemokratski režimi, već ni meksičkog predsednika Manuela Lopeza Obradora. A skup će, po svojoj prilici, bojkotovati i lideri Gvatemale, Hondurasa i Salvadora, zemalja iz kojih najveći broj migranata pokušava da preko Meksika uđe u SAD.

Urugvajski predsednik Luis Lakal Pou biće opravdano odsutan, jer je pozitivan na kovid 19, zbog čega je morao otkaže sve obaveze.

Jedan američki zvaničnik kaže da će Bajden predložiti „ambicioznu reformu” Međuameričke razvojne banke (IDB), dodajući da će SAD takođe tražiti udeo u kapitalu banke za kreditiranje privatnog sektora kako bi podržale raspoređivanje privatnog kapitala. Šef Bele kuće planira da podstakne regionalne inicijative koje bi dovele do jačanja institucija, mobilizacije investicija, unapređenja lanca snabdevanja, održive trgovine i većeg korišćenja čiste energije.

SAD su prošle godine ambiciozno prihvatile da budu domaćin „sveameričkog okupljanja” od 6. do 10. juna, s nadom da će samit pomoći da se popravi šteta koju je napravila prethodna administracija u regionu. Donald Tramp je odbio da prisustvuje prethodnom samitu u Limi 2018.

Međutim, ambiciozni cilj skupa da se potvrdi primat Sjedinjenih Država nad rastućim uticajem Kine u Latinskoj Americi mogao bi da bude teško ostvariv. Ideološka konfuzija oko toga koga treba pozvati, skepticizam u pogledu posvećenosti SAD problemima Latinske Amerike, ali i niska očekivanja da će doći do velikih sporazuma u vezi s pitanjima kao što su migracija i ekonomska saradnja, prema ocenama analitičara i zvaničnika bacila su senku na samit i pre nego što je u ponedeljak formalno počeo.

„Amerikanci su u suštini pogrešno shvatili situaciju, jer nisu predvideli da će izbiti gužva oko toga ko će prisustvovati skupu”, kaže za Rojters Andres Rozental, bivši zamenik meksičkog ministra spoljnih poslova, dodajući da samit rizikuje da prođe anemično.

Iako nije isključeno da se u Los Anđelesu pojavi Huan Gvaido, koga SAD i Zapad priznaju za „legitimnog” predsednika Venecuele, Nikolas Maduro je pohvalio „hrabar i jasan” stav meksičkog predsednika Andresa Manuela Lopeza Obradora, koji je odlučio da ne prisustvuje ovonedeljnom Samitu Amerika u Los Anđelesu. Obrador saopštio je saopštio da neće prisustvovati samitu, jer na njega nisu pozvane sve zemlje iz regiona, ali je najavio da će predsednika Džozefa Bajdena posetiti u julu.

Isključivanje sa samita Venecuele i Nikaragve, predvođenih levičarskim liderima, američki zvaničnici pravdaju zabrinutošću zbog ljudskih prava i nedostatka demokratije u ovim zemljama. Vašington je gurnuo prst u oko Havani, jer je u Kaliforniju pozvao kubanske aktiviste iz civilnog društva, iako je Kuba učestvovala na prethodna dva samita. Povodom cele situacije kubanski predsednik Migel Dijaz Kanel nedavno je poručio da neće ići čak ni ako bude pozvan, optužujući SAD za „brutalni pritisak” da skup učine neinkluzivnim.

Dodatni pritisak na učesnike samita pokušava da izvrši i „karavan” od nekoliko hiljada migranata koji je u ponedeljak iz Tapačule na granici Gvatemale krenuo na put duži od 3.000 kilometara prema granici SAD.

„Migranti nisu kriminalci, oni su međunarodni radnici”, pisalo je na transparentu koji su nosili učesnici ovog konvoja. Luis Garsija iz nevladine organizacije „Ljudsko dostojanstvo”, čiji predstavnici prate migrante na ovom putu, za AFP kaže kako hoće da šefovima država na samitu skrenu pažnju na to da žene i deca migranti i migrantske porodice ne treba da budu sredstvo obračuna u „ideološkim i političkim nadmetanjima”.

Međutim, još nije sigurno da li će na Samitu Amerika biti potpisan uvor o regionalnoj saradnji, koji se odnosi na problem nelegalne imigracije s kojom se SAD suočava. Bajdenov paket pomoći od četiri milijarde dolara za rešavanje uzroka migracije u Centralnoj Americi zaglavio se u Kongresu bez nagoveštaja da će ponovo „oživeti”.