Ратне пароле

У „Политици” од 30. маја проф. др Милан Шкулић наводи да је „током вођења великог Отаџбинског рата једна од званичних совјетских парола била ’убиј Немца’, али је већ крајем рата, а непосредно након освајања Берлина, званично напуштена”.

Наведена парола појавила се у чувеном чланку Иље Еренбурга из 1941. године. У својој књизи „Људи, године, живот” Еренбург детаљно објашњава да је због тог чланка позван у „Агитпроп” и, како наводи, био „изрибан”. Указано му је да је ово рат против фашизма, а не против Немаца, и наређено му је да у наредним чланцима пише „убиј фашисту”. Тако да од 1942. године није више помињана парола „убиј Немца”, већ „убиј фашисту”.

Данас у Русији има скоро 200 народа, као и у СССР-у, и сви су били ангажовани као борци на фронту или на раду за фронт. Тако су и Немци у СССР-у били ангажовани на фронту, где је било и хероја као што је Фриц Шмекел, или на раду далеко иза линије фронта. Евгенија Гамова у својој монографији „Лењинградски немци” наводи: „У историји совјетских Немаца било је не само трагичних, већ и херојских судбина. На фронту су се понашали достојанствено.”

Судбина немачких нациста одлучена је уз сагласност савезника у Казабланки, кад је договорена само потпуна и безусловна предаја. Али о судбини Немачке се морало преговарати и у Техерану. Одлуке у Техерану 1944. године утицале су и на мапу источне Европе. Није прихваћен план САД да Немачка буде раздељена, без индустрије, да буде пољопривредна земља. Стаљин је био за уједињену Немачку, али је прекомпоновао. Одузео јој је Источну Пруску и остварио оно што руска империја није реализовала током Првог светског рата.

Источна Пруска је подељена на два дела. Две трећине су дате Пољацима, Шлезија и део Помераније с обалом. Данашњу Пољску чини 30 одсто те немачке територије с границом на Одри и Ниси на западу с Немачком. Зато је Пољска напустила западну Белорусију и западну Украјину, па је као граница остварена „Керзонова линија” са Версајске конференције. Преостала трећина – Конигсберг и околна земља – припала је СССР-у, а данас је део Русије.

Однос војника Црвене армије у Немачкој и Берлину биће јаснији кад се наведе следећи догађај. Било је, наравно, осветника, али је било много више црвеноармејаца који су, ризикујући своје животе, из ватре извлачили немачке старце и децу и с њима делили свој оброк. Карактеристичан је подвиг наредника Николаја Маслова, који је спасао трогодишњу девојчицу из уништене куће на каналу Ландвер. У парку Трептов сахрањени су совјетски војници и подигнута спомен-обележја војницима Црвене армије. Централна композиција је дело вајара Евгенија Вучетића – бронзана фигура совјетског војника који стоји на рушевини „свастике” и у једној руци има спуштени мач, а у другој држи девојчицу коју је спасао. Наредник Николај Маслов је седамдесетих година прошлог века пожелео да види спасену девојчицу, па се обратио путем штампе и описао њено спасавање. После објаве у штампи јавиле су му се 192 особе чија су судбине била истоветне, али је јавност знала само за наредника Николаја Маслова.

Митар Радоњић,
Нови Сад