Ratne parole

U „Politici” od 30. maja prof. dr Milan Škulić navodi da je „tokom vođenja velikog Otadžbinskog rata jedna od zvaničnih sovjetskih parola bila ’ubij Nemca’, ali je već krajem rata, a neposredno nakon osvajanja Berlina, zvanično napuštena”.

Navedena parola pojavila se u čuvenom članku Ilje Erenburga iz 1941. godine. U svojoj knjizi „Ljudi, godine, život” Erenburg detaljno objašnjava da je zbog tog članka pozvan u „Agitprop” i, kako navodi, bio „izriban”. Ukazano mu je da je ovo rat protiv fašizma, a ne protiv Nemaca, i naređeno mu je da u narednim člancima piše „ubij fašistu”. Tako da od 1942. godine nije više pominjana parola „ubij Nemca”, već „ubij fašistu”.

Danas u Rusiji ima skoro 200 naroda, kao i u SSSR-u, i svi su bili angažovani kao borci na frontu ili na radu za front. Tako su i Nemci u SSSR-u bili angažovani na frontu, gde je bilo i heroja kao što je Fric Šmekel, ili na radu daleko iza linije fronta. Evgenija Gamova u svojoj monografiji „Lenjingradski nemci” navodi: „U istoriji sovjetskih Nemaca bilo je ne samo tragičnih, već i herojskih sudbina. Na frontu su se ponašali dostojanstveno.”

Sudbina nemačkih nacista odlučena je uz saglasnost saveznika u Kazablanki, kad je dogovorena samo potpuna i bezuslovna predaja. Ali o sudbini Nemačke se moralo pregovarati i u Teheranu. Odluke u Teheranu 1944. godine uticale su i na mapu istočne Evrope. Nije prihvaćen plan SAD da Nemačka bude razdeljena, bez industrije, da bude poljoprivredna zemlja. Staljin je bio za ujedinjenu Nemačku, ali je prekomponovao. Oduzeo joj je Istočnu Prusku i ostvario ono što ruska imperija nije realizovala tokom Prvog svetskog rata.

Istočna Pruska je podeljena na dva dela. Dve trećine su date Poljacima, Šlezija i deo Pomeranije s obalom. Današnju Poljsku čini 30 odsto te nemačke teritorije s granicom na Odri i Nisi na zapadu s Nemačkom. Zato je Poljska napustila zapadnu Belorusiju i zapadnu Ukrajinu, pa je kao granica ostvarena „Kerzonova linija” sa Versajske konferencije. Preostala trećina – Konigsberg i okolna zemlja – pripala je SSSR-u, a danas je deo Rusije.

Odnos vojnika Crvene armije u Nemačkoj i Berlinu biće jasniji kad se navede sledeći događaj. Bilo je, naravno, osvetnika, ali je bilo mnogo više crvenoarmejaca koji su, rizikujući svoje živote, iz vatre izvlačili nemačke starce i decu i s njima delili svoj obrok. Karakterističan je podvig narednika Nikolaja Maslova, koji je spasao trogodišnju devojčicu iz uništene kuće na kanalu Landver. U parku Treptov sahranjeni su sovjetski vojnici i podignuta spomen-obeležja vojnicima Crvene armije. Centralna kompozicija je delo vajara Evgenija Vučetića – bronzana figura sovjetskog vojnika koji stoji na ruševini „svastike” i u jednoj ruci ima spušteni mač, a u drugoj drži devojčicu koju je spasao. Narednik Nikolaj Maslov je sedamdesetih godina prošlog veka poželeo da vidi spasenu devojčicu, pa se obratio putem štampe i opisao njeno spasavanje. Posle objave u štampi javile su mu se 192 osobe čija su sudbine bila istovetne, ali je javnost znala samo za narednika Nikolaja Maslova.

Mitar Radonjić,
Novi Sad