Пола века од изградње пруге Београд‒Бар

Кроз клисуре, брда, преко река и планина, пре тачно пола века почела је да се пробија једна од најзначајнијих саобраћајница наше земље – пруга Београд‒Бар. Педесет година од почетка њене изградње обележено је јуче у Дому културе „Студентски град”, а бивши акцијаши и данашњи поштоваоци њиховог дела сабрали су се овде да би се присетили тог градитељског подухвата, односно настанка једног од највећих капиталних инфраструктурних објеката бивше Југославије.

Посетиоци су имали прилику да погледају фото-документарну изложбу са акцијашким експонатима, представљена је и монографија „Пруга снова” аутора Видоја Голубовића, а одржан је и свечани програм под називом „Челична магистрала срца” у оквиру кога су се чула и акцијашка присећања, али и неке бригадирима најдраже песме.

А шта се све то дешавало пре него што је 1976. године пруга отворена тако што се „Плавим возом” од Београда до Бара провозао и председник Тито?

– Опредељење да тадашње генерације морају извести овај историјски подухват масовно је подржано од свих слојева друштва, а посебно је то исказано у до тада невиђено великој подршци расписивањем народног зајма за изградњу пруге. Мотиви за учешће у омладинским радним акцијама посебно су расли са значајем објекта који се гради, што је потврдила и изградња ове пруге. Био је то дуго планирани и најзад после више година остварени пројекат који је, поред саобраћајног, имао и вишеструки друштвени и културни значај за Србију и Црну Гору, као и за целу тадашњу државу – рекао је Велизар Поповић, председник Удружења учесника ОРА Београд‒Бар, и нагласио да је ова железничка саобраћајница грађевинско ремек-дело. Подсетио је да су од укупне трасе пруге једну четвртину чинили тунели, али и други неприступачни терени који су морали да буду премошћени са 234 моста.

Акција је била организована тако да издржава сама себе, а покрај пруге налазило се пет бригадирских насеља. Радило се у јако тешким условима.

– На стрмим теренима користила се алпинистичка опрема, бригадир је био везан, уже закуцано алпинистичким клином. И тако су радили, а онда се са градилишта враћали певајући „мила мајко, гледај свога сина, гради пругу све уз помоћ клина”– присетио се Поповић.

Био је ово пројекат који је ујединио сву омладину – школску, студентску, радничку и сеоску, па и пионире који су радили као водоноше напајајући жедна грла. На изградњи је учествовало 12.345 бригадира распоређених у 234 бригаде, а на градилиштима су били и акцијаши из 13 земаља.

– У анале европске и светске архитектуре ова пруга ушла је као најтежа пруга кад је реч о геологији, о саставу, о проблемима, одронима, клизиштима и падинама – рекао је Милутин Игњатовић, директор Саобраћајног института ЦИП, који је на прузи био један од најмлађих инжењера, и подсетио да је посебно „ремек-дело” коме се чудила цела Европа био мост Мала Ријека, висине чак 204 метра и 500 метара дужине.

Да је изградња пруге „Београд‒Бар” била један од „најфантастичнијих пројеката” бивше Југославије, рекао је министар грађевинарства Томислав Момировић.

– Сви ми који данас стојимо у структурама власти јако добро знамо шта сте урадили и увек су нам ваши резултати на памети. Ви сте у свом времену показали да овај народ има људе за велика дела. Ова пруга је без сумње један од великих резултата свих вас овде и целе државе у том периоду – рекао је Момировић и додао да ће пруга бити комплетно обновљена.