Депресија као тиха пандемија

Довољан број постеља за пацијенте којима је потребно психијатријско лечење, Програм заштите менталног здравља до 2026, акциони план за његово спровођење и Национална комисија задужена да спроводи реформе из овог документа налазе се на позитивној листи кад је реч о заштити менталног здравља у нашој земљи, а које су истакнуте на прошлонедељном форуму „Глобсек 2022” одржаном у Братислави. Међутим, изнете су и бројне замерке – непостојање регистара за поремећај менталног здравља, недовољна сарадња међу лекарима специјалистима из домова здравља са колегама из болница и клиничких центара, али и недовољна едукација доктора примарне здравствене заштите у лечењу менталних поремећаја.

– У одређеном делу великих психијатријских болница и установа социјалне заштите у којима дуго бораве особе са хроничним поремећајима, незадовољавајући услови доводе до незадовољавајућег нивоа поштовања људских права особа са менталним поремећајима. Такође, из државног буџета не издваја се довољно новца за заштиту менталног здравља – замерке су које је у Братислави адресиране на нашу земљу, а на основу истраживања овдашњих удружења пацијената.

Поред Србије, још девет тимова из балтичких и земаља централне и источне Европе анализирао је бригу о менталном здрављу у својим земљама, наглашавајући да је депресија данас најчешћи менталних поремећаја. Томе у прилог говоре процене Светске здравствена организације према којима депресија погађа више од 40 милиона људи у Европској унији, али и чињеница да је пандемија ковида 19 додатно допринела распрострањености анксиозности и депресије. Како је вирус корона тему депресије учинио видљивим, стручњаци ширим света називају је „тихом пандемијом”.

– Упркос очигледној потреби да се унапреди брига о менталном здрављу, већина балтичких и земаља централне и источне Европе заостаје за просеком ЕУ кад је реч о укупним улагањима. Професионалне капацитете, као и бригу заједнице о људима који су у највећем ризику од депресије, такође треба унапредити - закључак је истраживања која је изнела Ана Михалкова, регионални координатор истраживања о депресији.
У Братислави је препоручен и низ корака за побољшање лечења и неге пацијената који пате од депресије, а начињен је и Меморандум пацијената који захтева већу укљученост оболелих у решавање проблема са којима се суочавају.