Момо Капор и возови

Момо Капор, познати српски писац, сликар и колумниста „Политике”, рекао је у књизи „У склоништу душе” између осталог и ово: „Моја жена и ја смо се возили свакога дана локалним возом са женевске станице до оближњег насеља. Путовање траје седам минута. Воз сваког дана полази тачно у 13 часова и три минута. Одједном се десило чудо. Било је 13 и три а воз није кренуо. Сви су се лако узнемирили. У 13 и четири сви су већ нервозно и панично погледали на сатове – руши се свет на који су навикли годинама. А у 13 и шест чуо се глас из звучника којим се железница извињава путницима због закашњења од три минута. Сад ме замислите на нашој железничкој станици како чекам воз за који се очекује да ће каснити око 190 минута, а после да ће каснити неодређено...”

Да је Момо Капор жив и да је позван у воз који је недавно кренуо брзином од 200 на сат (стигао је за 33 минута), који саобраћа од Београда до Новог Сада, написао би још једну колумну за своју омиљену „Политику” под славним насловом „011”. И даље смо задовољни читајући његове књиге и гледајући његова платна. Момо је од свега правио приче и књиге. А надограђивао својим тушем. Један је Момчило Капор.

Јован Рукавина,
Шабац